Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

90

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

од странака јединица социјалистичке привреде или у којима je учествовао јавни тужилац. Иначе, образложегье се израВује само на захтев странке, који може бита ставлен у року од седам дана од објављивања (чл. 328). Објављује се свака пресуда (чл. 326). Слично нашем ЗПП-у, и пољски закоиик познаје пресуду због изостанка према туженом. Суштина je у томе да суд узима за истаните све тужиочеве чињеничне тврдње, садржане у тужби и припремним поднесцима. По, за јединице друштвене привреде и овде je прописана привилегија: за њих ова одредба не важи. Од нашег права, Законик се разликује по томе што за контумациону пресуду узима •сваку ону ко ja je донесена у одсутности туженог, па и ону којом je тужбени захтев одбијен. Тужени може контумациону пресуду напасти приговором, слично приговору против платног налога (чл. 339. и 334). Установу приговора требало би усвојити и за наше право. Слично томе, требало би усвојити и могућност да суд решењем отклања сумзьу која се тиче смисла пресуде (чл. 352). Одредба о грашщама правноснажности не изгледа нам довољно прецизна. По тој одредби пресуда својом нравном снагом дејствује за оно што je, у вези са основой спора, образовало предмет одлуке (чл. 366). Питамо се да ли je одлука о условљавајућем (основном) односу захвачена правном снагом? Законик садржи установу неодложне извршности, која je нашем праву непозната. Наиме, суд по службеној дужности проглашава пресуду, већ приликом њеног доношења, за извршну: ако се њом досуБује издржавагье, и то у погледу оброка који су пристигли после покретања парнице; ако je усвојен захтев на основу тужениковог признана; ако je захтев усвојен пресудом због изостанка. Суд може да прогласи за неодложно извршну и пресуду изречену у корист јединице социјалистачке привреде (чл. 333). Приликом укидана ш преиначена пресуде суд, на предлог туженог, одређује да се чинидбе ко je су извршене врате, и уопште, да се успостави раније стане (чл. 338). Добра страна ове установе, која постоји н у праву CP Немачке, лежи у томе што тужилац-поверилац не мора да чека крај спора да би остварио своје право. Y данашне време, кад валута релативно брзо губи своју вредност, установа неодложне извршности показују се као целисходна нарочито у споровима у којима тужба гласи на осуду на новчану чинидбу. Али, нена слаба страна показује се у случајевима кад доВе до противизвршена. Поступак je строго двостепен. Редовно нравно средство je ревизија. Разлози на којима овај правни лек може бита заснован таксативно су набројани у шест тачака (чл. 367. и 368). Погрешно утврђено чиненично стане (нетачна одеыа доказа) није изрично наведено као разлог, па се поставља питане да ли уопште овај недостатак представља по Законику један разлог ревизије. Можда овај недостатак треба видети у тач. 4. чл. 367, по коме се један разлог ревизије састоји у протнвречности измеВу битних утврБења суда и садржине процесне граЬе која je у правној ствари нанесена. Законик изрично предвиВа ins novorum. Другостепени суд одлучује о ревизији редовно на расправи. Ова се, као и у нашем праву, одржава и у одсутности обеју странака. Принцип je да виши суд одлучује у границама ревизијсЈшх предлога и разлога. Ата, изузеци су врло значајни: прво, суд по службеној дужности узима у обзир повреде материјалног