Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

95

ПРИЛОЗИ

Оне ипак постоје и то у лику државних, војних и цивилних расхода и расипања у оквиру продајне делатности, што непрекидно обнавља ирационалносх система. Због тога стварање и апсорпција вишка представља основни проблем монополске производње роба, a категорија економског вишка основно ана литичко средство марксистичке теоријске анализе сасвременог капитализма,, коју су дали Пол Баран (Paul Вагап) и Пол Свизи (Paul Sweezy) у свои заједничком делу „Монополии капитал”. Углед аутора, коришћена аргументација у корист постављене тезе,, а посебно начелни став да заостајаие марксистичке друштвене науке у објашњавању савремешгх кретања унутар капиталистичког система има свој узрок у томе што она „почива још увек у последњој анализи на претпоставци конкурентне економије”, па „ако будемо следили Марксов пример и потпуно употребили његову моћну аналитичку методу, не можемо се задовољити крпањем и поправљањем конкуренског модела који je темељ његове теорије”, те „претпоставимо појам ,вишка’ традиционалном. марксистичком појму ,вишка вредности’ ” добићемо „замеиујући закон о падаиу профита законом о порасту вишка... теоријски израз на оно што je битно у структуралној промени од конкурентског на монополии каши тализам” (') изазвали су бројна реаговања у круговима марксистичких економиста и изазивају потребу разматрања саме категорије економског вишка, иене аналитичке вредности и понуђених теоријских решена Барана и Озизија. 2. Ефективни и потенцијални економски вишак. Појмом економског вишка, разматраием иегових извора и начина коришћеиа Паул Баран je дао посебан допринос економској теорији раста недовољно развијених земаља, мада иегову аналитичку употребу није ограничио само на подручје неразвијених економија ( 2 ). Економски вишак je сложена категорија и теоријско дефинисаие разликује иегова три концепта. Пре свега, ефективни економски вишак, као разлика између текуће ефективне производње друштва и текуће ефективне потрошие. Он може бити придодат текућој штедии или производној акумулацији и, увећавајући укупно друштвено богатство разматраног периода, материјализује се у виду добара различите намене, као што су производна шли јавна добра, резерве и сл. Он je мани од величине вредности Марксовог појма вишка вредности, као разлике између нето друштвеног производа и реалних најамнина, јер у себи не садржи потрошиу капиталистичке класс, државне расходе на војску и администрацију и сл. Заправо, он представља акумулисани део вишка вредности и идентичан je с појмовима штедње или инвестнција ( 2 ). Насупрот нему, потенцијални економски вишак представља разлику између производив, која би се мокла реализовати у једној датој целини, ириродног и технолошког богатства, и онога што Баран назива „виталном. потрошиом”. Реализација потенцијалног економског вишка претпоставља структуралну промену друштвене економије, потпуно реорганизоваие по-

(1) Монополии капитал, Загреб, 1969, стр. 15, 17, 21, 74.

(2) Paul А. Вагап, Economie politique de la croissance, Paris, 1970.

(3) П. Баран, нав .дело, стр. 71.