Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

220

АНАЛИ JIPABHOr ФАКУЛТЕТА

винар и јавни радник, у својој юьизи „Насеров тестамент” износи да je Антони Иди, тадахшьи британски премијер, започео тајне преговоре са Израелом у цилу заједничког напада против Египта. Преговори су били вођени у Севру (близу Париза); у њима су участвовали; у име Британије CeiVBHH Лојд, у име Француске, Хрнстијан Пино и у име Израела његов премијер Бен Гурион, Симон Перез и Moine Дајан. Том приликом био je постигнут споразум о нападу против Египта. Споразум je био потписан, и 5 дана после тога, Израел je изврпшо оружани напад против Египта ( 2 ). Агресија Израела, Велике Британије и Француске, при постојању Повеле YH, чији су потписниии све три државе, представља злочин којим je повреВен међународни мир и безбедност. Сви чланови YH дужни су своје спорове да решавају миршш путем и на такав начин да међународни мир и безбедност не буду угрожени (чл. 2, т. 3). Они ће се у својим међународним односима уздржавати од претње силом ш употребе силе против теркторијалног интегритета или политичке независности ма које државе (чл. 2, т. 4 Повеле). Велика Британија, Францу ска и Израел, према томе, својом агресијом повредили су основне одредбе Повеле, а да се и не наводе повреде осталих међународноправних аката. На тројну агресију, Егапат je користио своје право на самоодбрану у смислу чл. 51. Повеле. Пошто Савет безбедности, коме су по Повели (чл. 24), чланови YH поверили „главку одговорност за одржање међународног мира и безбедыости” и овластили га да „при вршењу својих дужности на основу ове одговорностн поступи у гьихово име” није успео да предузме мере у цилу ликвидирања тројне агресије, појавила ce идеја да се сазове Генерална скупштина YH на ванредно заседагье на основу Резолуције „Хјсдињени за мир” од 1950. ( 3 ). Југославија je у вези с тим поднела предлог и Савет безбедности je 31. X усвојио одлуку о сазиву Генералне скупштине на ванредно заседанье. Између осталих за југословенски предлог гласао je и Совјетски савез и тиме je, накнадно, признао пуноважност Резолуције „Хједињени за мир", против које je, у своје време, одлучно устао. Велика Британија и Француска, обратно, биле су међу предлагачима ове резолуције, а нису очекивале да ће једног дана саме себе довести у ситуацију, да буду осуђене као агресори од стране Генералне скупштине, и то на основу ове резолуције. Генерална скупштина je на свои ванредном заседатьу усвојила резолуцију 997 (РС-Л) којом je захтевала да се хитно повуку све пнвазионе снаге из Египта. Тада, 1956, на челу већине Генералне скупштине, при усвајању наведене резолуције, нашле су се и две суперсиле, Совјетскн савез и Сједињене Државе. Оне су истовремено нзвршиле снажан притисак на Британију и Фратщуску и преко својих дипломатских канала. Несврстане земле су такође одлучно осудиле агресоре. На овај начин, Рсзолуција

(2) НИН je објавио делове Хејкалове юьнге „Насеров тестамент”, бр. 1083 од 10. X. 1971. (3) Juraj Andrassy, Заједничка акција за мир. Међународни проблем», бр. 4/1951.