Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ОАД да, уколико то нису већ урадиле, усвоје одговарајуће мере да спрече или казне злочине ове врете ( 8 ). На основу ове резолуције Интерамерички правый комитет припремио ja нацрт конвендије о тероризму и киднаповању лица у сврхе уцене ( 9 ), који je послужио као основ за доношегье, у оквиру ОАД, ,Донвенције о спречавању и кажњавању аката тероризма који узима облик злочина против лица као и уцена с њима скопчаних када такви акти нмају међународне реперкусије”, која je усвојена на заседању ове Организадије фебруара 1971. у Вашингтону ( 10 ). Ова Конвешцгја изражава тежгьу да се преведе на правый језик и слије у правые норме одлучна осуда терористичког киднаповања коју je Генерална скуппшна ОАД учинила у својој напред цитираиој Резолуцији. Она ствара нову категорију међународних злочина против човечности кажњивих у свим државама чланицама ОАД без обзира на место извршења дела. Исто тако, она настоји да подстакне на сагласност и сарадњу у гоњењу ових злочина и покушгша да мерама којенационалназаконодавства предвиђају у потледу контроле над њима дадне потребну ефикасност ( п ). Европски савет je пошао другим путем. Он није донео никакав посебан меВународни уговорни акт европског карактера који би се односио на питање заштите дипломатских представника, већ je само подсетио владе држава-чланица на обавезе које имају према страним представницима по меВународном праву. С тим у вези Савет им je упутио низ препорука, у којима их позива да преиспитају мере безбедности које примењују у циљу обезбеђења заштнте дипломатских и конзуларних представника, водећи при томе рачуна о одредбама Бечких конвенција о дипломатским и о конзуларним односима (1961. и 1963) и Конвенције о специјалним мисијама (1970), да исто тако размотре у којој мери њихово унутраппье право дозвољава примену оштрих санкдија за нзвршиоце напада на поменуте представнике, као и да уско сарађују међу собом у цил>у пружања ефикасне заштите овим лшцша ( 1г ). Ова Резолуција представља просту препоруку и не садржи чак ни позив заинтересованим државама да у вези с гьом саопште да ли су и шта предузеле. Она оставља државама ксјима je упућена слободу да унесу или не унесу у свој унутрагшьи поредак мере, тгаче веома скромне, које им се препоручују. II У свом раду на поменугом Нацрту чланова, Комисија за меЬународно право се строго држала мандата који joj je дат Резолуцијом 2780 (XXVI) и његов домашај ограничила на злочине почшъене против дипломатских

(8) ОАС. Res., Ar/Res.4/I.E/70 (1970).

(8) ОАС. Off.Rec./Cep.n.Ar/d0c.68 (1970).

(10) OAC.Off.Rec./Сер.П, АГ/Doc. 88, рев. 1. (1971).

(и) b. doc.À/L(H.4/225 од 25. априла 1971, стр. 163.

(is) Рез. No (70) 51 Савета Министара о запгтити дипломатск!« миспја и конзуларних уреда.