Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ТЕОРИЈА О ИЗВОРИМА ОБЛИГАЦИЈА

Да би облигација, као правый однос измеВу две одређене стране на основу којег je једна овлашћена да од друге захтева одреВено давање, чињење или уздржаватье, настала у нравном поретку, потребно je да се у практичном животу стекну такве околности ко je су, према нормама објективног права, подобие да створе одговарајућа права и обавезе. Yonште говорећи, све чшьенице које изазивају настанак, престанак или промену граВанскоправног одкоса, називају се граВанскоправним чшьеницама, али изворима облигација називају се само оне правые чшьенице односно скупови правних чивенща из којих ничу облигације. Већ сам појам ових чињеница исказује њихову непосредну повезаност са законом односно нормама објективног права, тако да се може рећи да ови правки односи, па и облигационоправни, добијају своју правну снагу из норми објективног права. Отуда, и све чшьенице, да би постале извори облигапија, морају бити на један општи начин законом предвиВене и правно организоване, јер ако закон не предвиВа или не допушта да једна чшьеница произведе настанак облигационог односа, онда она и није извор облигација. Може се. дакле, рећи да се извор облигација налази у мноштву чшьеница и животних околности за које закон односно норме објективног права везују настанак облигација. Али, то не зиачи да се питање извора облигација може решити једноставном констатацијом да je закон извор облигација. Напротив, иако закон дружа одговарајућу правну заштиту везујући за одре Вене чшьенице настанак права и обавеза, он се, сам за себе, не сматра извором облигација, већ извором облигационог права. Исто тако, и саме чшьенице које нису праћене одговарају Вом правном заштитом, не представљају извор облигација. Као што се внди, реч je о једној симбиози чињеничног и правног стања из ко je ничу облигације или, другим речима, изворима облигација не сматрају се било које чињенице, већ само правые чшьенице које раБају облигације. По с® oj oj природи, те чињенице могу бити веома хетерогене (нпр. изјава воље, проузроковање штете), због чега се, у теоријском, као и у практично закоиодавном смыслу, врши њихово груписање према одреБеним критеријумима и заједничким особинама. С обзиром на то груписање, појам извора облигација претпоставља, не поједине и нзоловане правые чињенице, већ чињеничне скупове прожете основиим заједничким својствима, нпр. сагласност воља два или више лица којом се постиже облигационоправно дејство.