Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обичан злочин меВународног значаја, а не политично кривично дело. Зато je у коментару уз члан 2. Нацрта истакла да предвиБени услови морају бити примењени од свих држава чак иако je, на пример, извршилац киднаповања једног амбасадора био инспирисан нечим што се њему чини или што држава сматра као веома узвишен мотив ( 1В ). Што се тиче другог питања које се третира у цитираном члану 2. и дужности држава да дела наведена у њехму сматрају злочинима по свом унутрашњем праву за које ће предвидети строге казне, водећи рачуна о природи дела, Нацрт Панова „се инспирише принципом универзалности за утврђивање надлежности у сврху суВења за злочине у њему набројане” С 2O ). Одређујући на тај начин основу јурисдикције у погледу предвиВених дела, овај Нацрт чланова се сврстава, у том погледу, у исту категорију као и конвенције које предвиђају сарадњу ради спречавања и сузбијања злочина за које je заинтересована целокупна меБупародна заједнида, као што су трговина робл>ем или опојним дрогама ( 21 ). Када je реч о одређивању дела на која се односе одредбе овог Нацрта, треба истаћи да се, за разлику од конвенције донете у оквиру ОАД која je употребила мало другачији начин, општом формулой без давања подробнпјег правног садржаја жели омогућити свакој држави да, приликом допуне свог унутраппьег законодавства ради допуњавања прописа које Нацрт садржи, слободно употребљава дефиниције и терминологију која постоји у систему њеног кривичног права. Принцип универзалности којим се Нацрт инспиршпе у погледу надлежности суВења за предвиђене злочине од бнтног je значаја да би се осигурало правилно дејство одредаба о екстрадицији, које су формулисане у његовом шестом и седмом члану. Тако чл. 6. потврВује начело које лежи у основи целог Нацрта чланова и по којем извршиоца предвиВених злочина треба или издати ш му судити (aut dedere aut iudicare). Према овом члану, држави на чијој се територији налази лиде за које се претпоставд>а да je извршило такав злочнн, даје се могућност да бира или да дозволи његову екстрадицију или да без изузетка и одлагања ствар преда домаВим властима у цел. у гоњења и евентуалног суБења према процедури ко ja je у складу с њеним законодавством. Могућност избора не постоји ако нема захтева за екстрадицију. Y том случају, држава у питагьу je дужна само да осумњиченог преда својим властима ради гоњења. Одредбе члана 7. Нацрта последица су онога што предвиБа претходни члан 6. Њима се смера да се у погледу злочина који су у њему предвиВеыи упрости захтев за екстрадицију нзмеБу заинтересованих држава. Тако се предвиБа да се злочини обухваћени Нацртом чланова, који шгсу поменути у постојећим уговорима о екстрадицији као подобии за нздавање, сматрају Iшак њим обухваћени, па према томе и да подлежу екстрадицији. Ако нека држава дозвољава издавање криваца само на основу уговора, она може сматрати овај Нацрт као правый основ за екстрадицију, уколико такав услов не постоји, злочини предвиВени у Нацрту биће при-

(19) A/8710, стр. 265.

(=0) Ibid.

(21) Ibid.