Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нацрте, практично и сами допр имели неуспеху, јер су показали отсуство флексибилности за компромис и сарадњу ыа међународној трибини, залажући се само за своје предлоге или, чак и саботирајући предлоге других. Убеђеност једног броја делегација да je ыа неефикасност римских жонференција битно утицала процедура, која je на почетку рада прихваћена, брзо je демантована, jep се ни после накнадног поједностављивања процедуре није постигао никакав резултат. Наиме, првог дана рада je простом већином одлучено да ће се на дипломатској конференцији уобичајена двотрећинска већина за усвајање коначног документа рачунати на начин који je Чикашком конвенцијом предзиђен за рад скупштине ICAO-a, а то значи да ће се две трећине позитивних гласова формиратк од укупног броја делегација пријављених на конференцији, а не од делегација које су фактички присуще на гласању ( 13 ). На крају конференције када се запало у кризу и веровало да овакав начин пребројавања гласова отежава доношење протокола, посебним гласагьем je одлучено да се две трећине рачунају од делегација које су фактички присутне и гласале, како je то раније био случај на дипломатским конференцијама ваздухопловног права (нпр., Хашка 1970. и Монтреалска 1971. године). Нажалост, иако je за овакву двотрећинску већину био потребан мањи број позитивних гласова (код оваквог гласања се уздржани рачунају као да нису гласили, док су код процедуре, која je на почетку одређена, њихови гласови улазили у негативне гласове), крајњи резултат je остао исти. Идеја овог написа није била да детаљно анализира саме конференције, ставове појединих држава или активност југословенске делегације. Шири закључак који намеће римски неуспех не односи се само на признанье меВународне заједнице да у једнод! тренутку политичких превирања није била у стану да учини нови корак у борби за безбедност цивилног ваздухопловства. Пажну аутора je нарочито привукла чињеница да међународно ваздухопловно право, иако у старшом порасту и развоју, почиње да се губи и бледи у кошмару међународних политичких односа. Такав се утисак, вероватно, не може стећи или ые може показатн код шире правые гране меВународног јавног права, коме својим највећим делом пр!шада и само ваздухопловно право. Код овог последњег, међутим, када je реч о отмицама и нападима на ваздухоплове такав je закључак могућ, поготову што се не може оспоравати доскораппьа ефикасност, богатство конвенцијама и општа прихватљивост ове гране права.

Ар

Muodpai Трајковић

(12) За грчки предлог je било силшатија код готово свих земаља, jep се односио на један неспоран и од политике независан проблем у међународном ваздушном саобраћају. То што je и овај предлог на крају доживео судбlшу свих осталих предлога, вероватно треба тумачити резигнацијом и разочарањем, које je, после четири недел.е рада и безуспешног гласан>а о главним протоколима, захватило већпну делегација.

(13) О другачијем одређивању двотрећинске већпне одлучено je на предлог Француске. Велике Брита ни je и Швајцарске (поднесак CAS Doc. n. 11), које су измену у пословнику правдале потребом да се о истим или сличи им проблемима на дипломатској конференцији и ванредној скуппггани ICAO-а одлучује на исти начин.