Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

295

МЕБУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА ЖЕНА У ОРУЖ. СУКОБИМА

Друга, по нашем мишљењу веома значајна одредба говори о основним правима заштићених лица, односно о поступању према њима, с тим што се за жене предвиђа и оваква, посебна заштита: „Жене ће посебыо бити заштићене против сваког напада на ньихову част, а нарочито против силовања, принуђавања на проституцију и против сваког напада на њихову стидљивост.” ( 20 ) Најзад, треба навести и одредбу члана 3. заједничког за све четири Конвенције, који се тиче сукоба који нема ј у меВународни карактер, а у чијој се тачки 1. забрањује дискриминадија у поступању према одређеним категоријама лица ко ja би се заснивала, измеЬу осталог, на полу ( 21 ). 3. Лко за тренутак „заборавимо” фактичко ставье у савременим условима ратовања, морамо констатовати, на основу изложених података о међународноправној заштити жене у оружаном сукобу, de lege lata, да таква заштита постоји и да су творци Женевских конвенција у прилично ј мери разрадили ситуације у којима je жени потребно обезбедити посебну заштиту и узимали у обзир различита биолошка стања жене у којима je посебна заштита неопходна. На пример, жена у оружаним снагама своје земље, као борац, има исти третман са осталим борцима, али од тренутка рањавања, болести иш падања у заробљеншптво, нужно се поставлю ј у и питана њене посебне заштите или, боље речено, стварања услова које захтева њена природа са становишта биолошких свој става жене. Још je изразитија „категоризација" у Женевској конвеицији о заштити траВанских лица за време рата. Што се тиче ситуација у које жене могу доћи (потреба евакуисања, услови живота као интернираних лица, исхрана, смештај, нега оболеле жене, птд.), оне су, чини се., заиста разрађене. Таква тенденција je, вероватно, постојала и у „категоризацији" жена које треба да уживају посебну заштиту у разним ситуацијама. На основу анализе све четири Женевске конвенције, долази се до закључка да се у Конвенцијама говори о жени, односно о жени која се од мушкарца разликује само по полу; затим о бременитим женама, породшъама (женама на порођају); женама са одојчади; женама са малом децом и о женама са децом испод 7 година живота. Ако оставимо по страни познате и вечно присутне расправе о значењу појма „жена са малом децом”, односно одређивања појма (тачније границе доба живота „мало дете”, ,одојче” и слично, остаје питанье критеријума зашто je један вид заштите признат бременитој жени, а не и породили, или обрнуто. Свакако да ту може бити објективних разлога, али анализирајући раније изнете одредбе Женевских конвенција чини се да постављени критеријуми нису увек и свуда доследно спроведени. Вероватно би садашњи и предстојећи рад на Женевским конвенцијама могао до-

(20) Члан 27, став 2, ЖК IV.

(21) Члан 3, тачка 1, ЖК I, 11, 111, IV:

>Д) Према лицима која не учествују непосредно у непријател>ствима, подразумевајући ту и припаднике оружаних снага који су положили оружје и лица онеспособл>ена за борбу услед болести, ране, лишења слободе или из било којег другог узрока, поступаће се, у свакој прилици, човечно, без икакве неповољне дискриминације засноване на . . . полу ... ".