Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

296

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

принети доследнијој примени критеријума за посебну заштиту жене, односно свих жена или посебне категорије жена, у одређеним сигуацијама, Ако посебну заштиту жене посматрамо са становишта врсте и садржине те заштите, утврдићемо да je она само на први поглед задовољавајућа. Недостаци те посебне заштите могли би се, у великој мери, избеги на два начина. Први јесте, да се постојећи видови посебне заштите прошире на нове ситуације, а друга, да се предвиде и нове врсте (облили) заштите. Оба ова начина деловала би комплементарно, а цил> би им био потпунија заштита жене. Најзад, у вези са станьем de lege lata, чини нам се да у самим Женевским конвенцијама постоји извеска противуречност. Заједнички члан 3. за све четири Женевске конвенције садржи једну сдредбу, често сусретану у другим међународним документима о правима човека, у којој се забрањује днскриминадија (у овом случају „неповољна”) Ç 22 ) по разним основама, меВу којима се наводи и пол. РаВене у психози великог одјека управо донете Универзалне декларације о људским правима, Женевске конвенције и саме део опуса заштите човека и његових права, преузеле су готово неизмењену одредбу члана 2. став 1. поменуте Декларације. Поставлю се, меВутим, питање какав смисао има набрајање пола, као једног од основа могућне „неповољне дискриминације”, када се Женевске конвенције имају примењивати на све оне категорије лица због којих су Женевске конвенције донете (борци, неборци, рањеници, болесншщ, цивили). Посебна заштита жене (мајке и осталих категорија) долази само као надградња на ту општу, свеобухватну заштиту човека. Да су и творци Женевских конвенцпја полазили од таквог схватан>а може се закл>учити из одредбе члана 27. Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата, чији став 3. гласи: „Водећи рачуна о одредбама које се односе на стање здравља, на године живота и на пол (подвукао аутор). Стране у сукобу у чијој се власти налазе заштићена лица поступаће према свима њима с истпм обзирима, без икакве неповољне дискриминације (подвукао аутор), засноване нарочито на раси, вероисповести или политичким убеБењима”. Из цитиране одредбе произилази да je статус заштиВених лица једнак, односно да у поступању према заштнВеним лшцша не сме да буде дискриминације, с тим што се овде пол не појављује као један од основа могу Вне, a забрањене дискриминације, веВ напротив као једна од чшьеница о којима je Страна у сукобу дужна да води рачуна, односно да остваpyje ону „додатну", „посебну" заштиту човека на коју жена има право по основу пола, као посебног биолошког својства. Још изричитије je то исто речено у раније наведеннм одредбама члана 12, став 4, прве и друге Женевске конвенције ( 23 ) и у одредби члана

(22) За рад на овом прилогу коришћен je превод Женевских конвенција о заштити жртава рата, службено издање Државног секретаријата за иностране послове, Београд 1962.

(23) ,Дlрема женама ће се поступати са свим посебшш обзирима који се дугују лыковом полу”.