Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

297

МЕБУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА ЖЕНА Y ОРУЖ. СУКОБИМА

14, став 2, треће Женевске конвендије ( 2i ). Ако ce међународноправна заштита жене у оружаним сукобима не би схватала на овај начин, онда би део цитиране одредбе заједничког члана 3. био противуречан суштини заштите жене у оружаном сукобу. 4. Нека од наведених питања била су предмет разматрања друге Конференције експерата рлада за реафирмацију и развој међународног хуманитарног права о оружаннм сукобима, одржане у Женеви, у пролеће 1972. године. Предмет дебате су била два, раније поменута нацрта Протокола. Y нацрту првог Протокола, нсвгше које се хичу заштите жене, своде се на три питања. Један од предлога je да се санитетска заштита која сада обухвата породиље, прошири и на трудшще (члан 12, Протокол I). Други и трећи предлог штите жену посредно, односно такође као мајку„ али заједно ca дететом. Предлог je да се забрани изридање смртне казне мајкама ca малом дедом и мајкама које се фактички старају о деци (члан 59, Протокол I). Предлог je да се смртна казна неће извршити над трудним женама (члан 60, Протокол I). Дебата je показала да су термини употребљени у формулацији тих предлога сувише неодређени. На пример, шта треба подразумевати под појмом ,дгало дете”, а шта под појмом „жене које се фактички старају о деци”. Један од учесника дебате je предложио да се заштите мајке деде до 15 година живота (мада има мшпљења да се термином „мало дете” обухватају деда до 7 година живота), а у последу друге нејасноће, експерг МКЦК je дао допунско објашњење да се мисли на мајке које су родиле деду, на мајке које су усвојиле деду, или чак на рођаке или суседе који су прихватили неко дете, иако између њих не постоји никаква правка (родбинска) веза. Према другом израженом мшдљењу, нагласак je на заштити детета, те би уместо термина „жена која фактички чува деду”, требало ставити: „лица одговорна за бригу о деци”. Под насловом „мере у корист деде", исте предлоге у погледу неизридања и неизвршења смртне казне садржи и нацрт Протокола II (члан 6) који се тиче члана 3, заједничког за све четири Женевске конвенције, односно регулисагьа заштите у тзв. сукобима који немају међународни карактер. Можда je најзначајнијн део дебате у односу на посебну заштиту жене вођен у вези ca заштитом жене од поступања које представља нанад на гьену част, принуђавање на проституцију и слично. V нацрту Протокола 11, предлог за заштиту од таквих поступања налазио се у члану 5. који говори о забрани тероризма, репресалпја и пљачке, с тим што су у тачки 3. истог члана, као посебно заштићена лица, издвојени жене и деда. Резултат дебате je тај да je у нацрт Протокола II (предлог Редакционог комитета) унет нови члан sа. који се тиче непосредно и искључиво жена, Према тексту тог члана, „жене треба да буду посебно поштоваие и зашти-

»»Према женама се мора поступати са свим обзирима који се дугују њиховом полу и оне у сваком случају морају уживати исто тако повољно поступање које се признаје мушкарцима".