Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

28

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y оквир међународне сарадње спада такође и обавеза држава предвиђена у чл. 10. Нацрта чланова, по којој су државе дужне да сара Вују у сваком кривичном поступку који je покренут у вези ca злочинима предвнђеним Нацртом чланова и да једиа другој пружају најпшру могућу судску помоћ укључујући и достављање свих потребних доказа који су им на располагању. Свакако да један део меБународне сарад!ье на сузбијању поменутих злочина представља и систем нотификација који je у Нацрту чланова предвиВен као неопходан начин за ефикасно извршење обавеза садржаних у његовим одредбама ko je ће државе преузети његовим прихватањем. Серија ових нотификација, од којих су неке више-мање процедуралног карактера, почиње чланом 4. Нацрта, према којем je држава на чијој je територији извршен злочин а починилац побегао, обавезна да саопшти свим другим државама које су везане прихваћеним одредбама све прикладне чињенице и сва расположива обавештења у погледу злочина и идентитета његовог извршиоца. Она ce наставља планом 5. о дужности обавештења у случају када окривљенн буде откривен на територији друге државе, да би се заврпшла обавезом цредвиБеном у чл. И, да je држава у којој je поступак кривичног гоњења вођен дужна да преко Генералног секретара YH саопшти његове резултате. Као што je напред речено, државе се обавезују да за злочгше које Нацрт чланова обухвата пропишу најстроже казне. Али се ништа не каже о којим je казнама реч. С обзиром да се у погледу врсте и тежине казне национална законодавства знатно разликују, оставлено je државама да сходно својем унутраппьем законодавству одреде које су то нај строже казне које ће применити на злочине у питању. Исто тако, оставлено je државама (чл. 9) да у погледу рока до којег се може покренути поступай кривичног гоњења саме одреде законска ограничена, а он може бити само онај који њено унутрашње закоггодавство предвиВа за најтеже злочине. Ова после дња одредба je компромис између две тезе ко je су постојале међу члановима Комисије за међународно право: по једној, требало je предвидети да за односне злочине нема застаревања; по другој, то питанье у склону Нацрта чланова уопште није требало помињати. Последња одредба коју садржи Нацрт чтанова посвећена je механизму за решавање спорова који могу настати међу државама око његове примене или тумачења. С обзиром на разлике у гледиштима које су о томе постојале у оквнру Комисије за међународно право у чл. 12. Нацрта дате су две различите верзије. По првој (названа верзнја А) предвиВа се процедура концилијације која се засшгва на ч\. 66. Бечке конвенције о уговорном праву, са известим модификацијама предвиђештм у Нацрту чланова о представљању држава у њиховим односима са меВународним организацијама (чл. 82) и неким допунама које je наметао сам Нацрт о којем je овде реч. Друга верзија (или: верзија Б), која у основы преузима решење из Конвенције о сузбијању незаконитих аката упсренпх против безбедности цивилне авијације донете у Монтреалу 1971. године, предвиђа једну врсту факултативе арбитраже. Наиме, она предвиВа прибегавање обавезној арбитражи, али оставља странама-уговорницама могућност формулиса-