Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОГЛУШНА ПРЕСУДА О НАДЛЕЖНОСТИ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА

Међународни суд je почетном ове године (2. 2) издао пресуду која ће без сумње бити посебно забиљежена у повијести тога суда. Заправо су издане двије пресуде, једна у парници Велике Британије, а друга у парницк Савезне Републике Њемачке као странака тужитељица, док je тужена странна био у обје парнице Исланд. Обје пресуде су углавном једнаке, зато ће се овдје приказати питање оглушеног поступка на темељу пресуде изречене у парници на тужбу Велике Британије. Y обје парнице засада се расправљало само о надлежности Суда —• поступай je проведен у одсутности Исланда као тужене странке и Суд je поступао на темељу чл. 53, ст. 1. судског Статута који гласи: „Кад једна од странака не приступи или пропусти бранити своју ствар, друга странна може гражити од Суда да пресуди према гьезину захтјеву”. I Оглушени поступак познат je у унутарњем поступовном праву многих држава, па се може тврдити да поступак и суВегье из оглухе представлю једно од оних начела права на ко ja се позива статут МеВународног суда у чл. 38, ст. 1. ц. Његово увођење у мећународни судски поступак оправдано je због тога што би се без њега могла свака обвеза на арбитражно или судско рјешавање неког међународног спора изиграти пуким несудјсловањсм једне од странака у самом поступку. Како би то била увијек она странка која се боји да ће изгубити парницу, дакле сама осјећа да je у неправу, такво би стање било на штету међународног правног лоретка и међународне правде, па тиме и на штету начела Повеље Уједињених народа. Зато су правила о оглушном поступку неопходно оруђе за правилно довијање мирног рјешавања спорова судским путем (тиме се разумијева арбитражни поступак и поступак пред сталним судом). Изношење неког међународног спора пред међународног суца увијек овиси о добровољном подвргавању странака спора суверених држава. Но и кад се постигне споразум, може свака од странака неким својим чинима и корацима спријечити успјешни завршетак споразумом углављеног поступка (тј. доношења пресуде). Што се тиче арбитраже, она то може учинити било онемогућивањем правилног стварања арбитражног форума,