Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

163

СУДСТВО И JABHO TY ЖИЛАШТ В О

припадало самоуправним организацијама и заједницама, хј. да се искључење јавности може врпштн само актом о формирању самоуправног судског органа. Y вези ca овим вала навести Нацрт Теза о правосудном систему за Устав СР Србије који je сачинила Радна трупа подкомисије. Y ставу другом плана 14. Нацрта Теза било je предвиђено да се законом одреВује у којим се случајевима у расправлагьу пред судом може исклучити јавност. Y ставу трећем истог члана било je предвиђено да се услови за искључење јавности у расправлагьу пред самоуправшш судским органом одре Вују актом о његовом форЈМирању; тређе, потпуно je разумливо и оправдано што je као принцип у суБегьу и суда и самоуправног судског органа предвиВено суђење у већу. Исто тако сматрамо исправним што je одреБено да се број чланова већа у судовима прописује законом, а у самоуправном судском органу актом о гьеговом оснивању односно споразумом странака (план 197. став први и друга). Али, без обзира на побуде којнма су се редактори Нацрта устава руководили, сматрамо да би требало предвидети могуВност суВења судије појединца и када je y питању самоуправни судски орган. Наиме, ставом трећим наведеног плана предвиВа се могућност суВења од стране судије појединца али само на основу закона. Y вези са овим ставом вала указати на следеће. Прво, он не пружа сасвим јасне могућности за тумачење. Могућно je резоновати да je суђење од стране судије појединца могућно само када се ради о суду. Истина, тако нешто je тешко рећи, али врло рестриктивним тумачењем то би ипак било могућно. Y сваком случају, из одредбе овог става јасно се да заклучити да није могућно одредити суђење од стране судије појединца у акту о оснивагьу самоуправног судског органа. Ово сматрамо неоснованим. Сви облици арбитража, самоуправних судова, избраних судова и тако дале, а пре свега унутрашња арбитража. у предузећу, који су до сада основани и показали одре Вене вредности несумњиво указују на потребу да çe суВење обавља и од стране судије појединца, а не само у већу. Својим актима неке радне организације су одређивале, а то се чини и након доношегьа уставних амандмана, да у неким споровима (то je пре свега случај са унутрашњом арбитражем у предузећу која већ данас, а нарочито Be то бити убудуће, представља најширу и по нама најстабилнију установу самоуправног судства) суди судија појединац. Разумљиво je да су у питању спорови мање вредности и значаја. Y досадашњем раду унутрашњих арбитража, то je показало добре резултате. Вала истаВи да су такве одредбе условлене различитим разлозима. Y првом реду то су разлози економичности, целисходности, брзине у решавању спорова и сл., али има и разлога који су специфични за поједине организације самоуправлања. Ynpaßo када се ради о тим разлозима, о њима најболе могу просуБивати, што je логично, саме те организације. С обзиром на то сматрамо да би требало оставити могуВыост да се и актом о конституисању самоуправног судског органа предвиде случајеви у којима би у одреВеним стварима могао да суди судија поједииац. Исто тако валало би јасније формулисати став треВи наведеног плана како би се јасно и недвосмислено могло заклучити о томе да и судови и самоуправни судски органи могу судити и путем судије појединца.