Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

129

УЧЕШЕЕ СТУДЕНАТА Y ДИСКУСШИ

2. Y ставу првом члана 145. каже се да je обавезно школовање у трајању од осам година. Сматрам да такво одређење није доврљно. Разлог je тај што се не види ко обезбебује услове (материјалне пре свега) за такво школовање. Заложио бих се да после наведене одредбе стоји одредба по којој би осморазредно школовање било бесплатно и да трошкове сноси општина. Сувишно je посебно образлагати све последице које по производни и друштвени живот уопщте проистичу из околности постојања оних који су практично инвалидки и ван могућности да се укључе у токове модерног привређивања и друге сфере савременог живота. Y ставу трећем истог члана речено je да грађани имају, под предвиђеним условима, право да стичу знања и стручну спрему на свим ступњевима образована и у свим установама за образована. Ако се мисли и па материјалне услове, онда Уставом треба да се загарантује и одреди који су то услови и које су овде обавезе друштвених заједница. 3. Уметничко и научно стваралаштво je слободно (чл. 149). Недостаје, меЬутим, одређење које би исказивало садржину израза: слободно, Јасно je да без слободе нема ни научног ни уметничког стварања и то не треба посебно доказивати. Ипак, намеће се питање: значи ли то да се под плаштом слободе научног и уметничког стваралаштва сервирају памфлеты на друштвено-политички систем каше заједнице, на политику предводника радничке класе и на све оно што je, и у бази и у надградњи, до сада постигнуто. Као пример таквог оспоравања могле би се навести и речи, исказане усмено или писмено или и на један и на друга начин, неких од оних којима je васпитавање младих генерација поверено. Има појава да се у појединим радовима појављују класични облици технократизма, бирократизма, национализма и осталих антисоцијалистичких појава. Није редак случај да се под окрил>ем тезе о научном и уметничком стваралаштву формирају одређена тела и да се после тога појављују и њихови часописи око којих се понекад стварају и опозиције нашем друштву. Један од таквих случајева je и »Praxis«. Чини ми се да би било сасвим опортуно имати одредбу којом би се инаугурисала и одговорност. Стваралаштво знатно утиче на формирагье младе генерације и њен поглед на свет. Ту лежи посебна одговорност на онима који се баве научним, уметничким и педагошким радом. Нико коме je стало до нашег даљег револуционарног развоја не може бити незаинтересован за идејну и политичку оријентацију и усмеравање оних који тек ступа ју на позорницу живота. 4. Чини ми се да у члану 184. недостаје одредба којом би се јасно рекло шта je предмет регулисања савезног законодавства. Чињеница je да федерација губи један број функција и да се оне преносе на републике и покрајине, а то захтева да се изврши и по дела у погледу предмета регудисања између савезног, републичког и покрајинског законодавства, како не би дошло до стварања празннх простора. 5. Y члану 266, став 3. речено je да веће република и покрајина одлучује о законима двотрећинском већином гласова свих делегата. Имајући у виду значај закона у нашој земљи и специфичност савезног законодавства као и принципе уставности и законитости, могло би се разми-