Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je ca позорище борбе за соцнјалпзам и демократију однела и човека који je био један од највећих неимара људске среће, човека чији je ум био далеко продро у будућност. Данае су сви честити и прогресивни људи спојени једном јединственом мишљу; одлучно и са несмањеним жаром наставити дело покојног Аљендеа човека који je пао у борби за срећу људског бића. Не треба сумњати да се налазе и да ће се налазити и на том великом и једино исправном путу студента, професори и остали радни људи Правног факултета. Нека живи чилеански - народ. Оливер Антић, студент Добио сам ту дужност и част да изразим осећања студената Правног факултета у Београду, поводом догађаја у Чилеу, који су дубоко потресли сав мирољубиви и прогресивни свет; да искажен колико je наше гнушање према злочиначком акту рушења уставности, законитости и демократов у миролюбивом, несврстаном аљендеовском Чилеу. Ja нећу да говорим о сили, насилу, неразумл>у, хунти; нећу да говорим о нечему што je, у хегеловском смислу, за логос историјског развоја човечанства непостојеће због своје ирационалности; нећу да говорим о акту и актерима због којих je и формална демократија умрла од стада. Ja ћу да говорим о председнику Салвадору Аљендеу и његовом делу. Има у његовом животу и делу хуманости, светлости, мисли и рефлексија о човеку, о свету, о раду, о дужности и о смрти, смрти ко ja носи својом генијалном поруком непомирљивог борца за мир и напредак, кога, говорећи у сфери разума, нико не може а да не поштује, нико не може а да не воли и нико не може да прежали. И зато смо се скупили овде, ми правници, да одамо нашу пошту, дивљење и захвалност једном великану мира, прогреса, социјализма, чије je тело пало у првој борбеној линији, али чији ce дух узидао у историју Земл>е својим величанственим делом; да донесемо „пресуду” н огласимо кривим све извршиоце, подстрекаче и помагаче за злочин уништавања напредних тековща народа Чилеа и масовна убиства и насиља над тим народом и његовим легално изабраним представницима и самим Председником. Салвадор Аљенде je гурнут y смрт, али та смрт којом ce хтео сузбитн његов утица ј постаје још јаче и више живот његове мирне доследностн, мисаоности и етичности. Овде важи она Сократова мисао: „Време je судије, да ja пођем у смрт, а ви у живот, а ко од нас иде бољој судбини то нико не зна”, али Аљенде je знаО и зато ће његове последње речи остати гвоздена поука онима који немају разума, a имају снагу и поетати ода напредног и слободо.ъубнвог човечанства које има разум, а снагу незадрживо стиче из трена у трен.