Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

135

ФАКУЛТЕТСКА ХРОНИКА

Др Мирко Мирковић Чиле je одскора без Савладора Аљендеа. Радничка класа, напредне снаге те земље и света изгубиле су изузетну личност. Пестао je један од врлих заступника социјализма, мисаони борад, праведни и уверени демократа, следбеник прогреса. Taj човек je знао да прочита време и да појми своје место у друштву и свету који се неумитно мења. Он je успео да разазна дијалектику савремене социјалне и политичке историје, класне односе и револудионарне промене. Неопозиво се определио за борбу против експлоатације људи и нација, а за ослобођење путем социјализма и ј едино мотућу слободу слободу у социјализму. Тако je постао и зато je био један од оних који не заостају. Корачао je у првом ешалону социјалистичких снага своје земље. Заједно са радним људима, Аљенде je учинио да социјализам победи и на чилеанском тлу. Социјализам се развијао на чилеански начин, и упорношћу, готово без премца, доприносио да се он успне до тачке владајућег система и легалног оруђа за ослобођење радних људи те земље. Аљенде je то постигао парламентарнгм путем, али дгучно, мукотрпно, праћен мржњом паклене деснице. Пре три године, у ненадмашном тренутку чилеанске историје, то се показало могућим. Чиле ,је, упркос насиљима унутрашње реакције и прознрним манипулацијама економске и политичке природе, добио социјалистичког председника и успео да се отисне на пут слободе. Наступили су све упечатљивијн подухватн. Чилеанском социјализму ни je било до парадних речи. Стало му je да се без одлагања домогне услова без којих би му опстанак био немогућ. Извео je национализацију рудника и банака и спроводио аграрну реформу. Кренуо je с пламеним уверењем, ослањајући ce на развијене демократске традиције сопствене земље. То je разбуктало самопоуздање радног народа Чнлеа и привело га сазнању да je по први пут господар сопствене, али неоспорне вредности, да по први пут гради своју кућу по метру који му одговара. Предвођен Аљендеом тај исти народ заузео je поносно и часно место у меВународној заједници. Пружио je руку борбеној Куби и нашао за потребно да се прикључи свету несврстаних. Y свему томе није било колебања. Аљенде ни je спуштао главу пред силом, није допуштао да се крчме и растурају основне тековине, драгоЦени првенци чилеанске борбе за социјализам. Баш зато, и утолико пре, закључена je подмукла завера против гьега и чилеанског народа. Смртоносне пипке повезали су сви носиоци мрака и експлоатације. На том послу нашли су се: чилеанска реакција, неофашисти, десничари свих боја а уз њих, и над њима, њихове главешине: газде, империјалистички трустови и компаније, доларски диверзанти ти давнашњи и садашньи гониоци свакога и свих који хоће да се маше ослобођења и права на слободу. То друштво рафинйраних непријател>а народа, које се тако место позива на право и правке норме, Кренуло je у напад на уставни поредак Чилеа, разнело га je, обезвредило га фашистичким методом, а Салвадору Аљендеу, том племенитом човеку, доследном борцу за право и правицу, одузело ваљан, частан живот. Сада се необуздано пуда у социјализам и демократију Чилеа. То што je Пабло Неруда тај префшьени чилеански естета увиђао да се Чилеом разлива „нови Вијет-