Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

3

OПIПТИ ПОГЛЕД НА НАДРТ УСТАВА СРС

Посматрано у целини, и новине ко je Нацрт устава уводи и развијање постојећих принципа и институција ко je врши, чине да доношење новог Устава Републике треба схватити као један од преломних момената у развојном процесу изградње социјалистичког друштвеног уређења Републике (и Југославије као целине). МеЬутим, тиме неће да се оповргне једна друга чињеница коју ваља овом приликом посебно нагласити. Нацрт Устава не наггушта нити нарушава основне принципе социјалистичког друштвеног уреВења утврВене Уставом од 1963. па и раније друштвено самоуправљање и друштвена својина, социјалистичка демократија, равноправност народа и народности, итд. То даје основа за закључак да уставна реформа која се остварује доношењем новог републичког Устава представља, у ствари, не само наставак коренитих преображаја извршених путем Уставних амандмана донетих у протеклих неколико година већ и даљу изградњу и развијање целокупног друштвеног уређења Републике а на основами које су утврђене Основним начелима Устава од 1963. године. Другим речима, хоћу да кажем да нови Устав представља континуитет не само у односу на Амандмане од прошле и ранијих година већ и у односу на Устав од 1963. Када се, при томе, има у виду карактер Устава од 1963. а посебно значење његових Основних начела, онда се може тврдити да je реч и о континуитету у погледу основних тековина и опредељења наше социјалистичке резолуције. YocTaAOiM, ова идеја о континуитету je врло јасно изражена и у самој Преамбули новог републичког Устава. Устав СР Србије се и доноси, како се изричито каже у Преамбули, „... у тежњи да се учврсте и дал>е развију постигнуте револуционарне тековине, да се обезбеди даљи развитак социјалистичких самоуправних демократских односа на путу ослобађања рада и изградње комунистичког друштва и за остваривање самоуправности, права и одговорности аутономних покрајина и свих друштвено-политичких заједница за сопствени развој и развој Социјалистичке Републике Србије и Социјалистичке Федеративна Републике Југославије као целине...” (стр. 3). 3. Претходна разматрања несумњиво указују на изузетно велики, могло би се рећи и историјски значај новог Устава СР Србије. Иако je у питању, како сам казао, континуитет и даљи разно ј промене које се чине новим Уставом Републике јесу и обимне и крупне, нарочито на неким подручјима друштвеног система. С обзиром на то, очигледно je да се није могло наставити са такозваиом амандманском техником мењања Устава од 1963. У томе и лежи разлог, посматрано са правно-техничког становишта, доношења новог текста републичког Устава. Међутим, тежња да се остваре наведени циљеви и суштина уставне реформе, о чему сам раније говорио, одредила je и садржину самог текста Устава. Наиме, посхматрано са правно-техничког- становишта, нацрт републичког Устава садржи, у ствари три врете одредаба: поједине одредбе Устава СР Србије од 1963, одредбе Уставних амандмана уз Устав СР Србије од 1967, 1969. и 1972, као и потпуно нове уставне одредбе. Према томе, мислим да je йзлишно постављатн питање да ли Нацрт устава СР Србије представља нови устав. Очигледно je да није реч о потпуно новом уставу, јер сс њиме не успоставља нови уставни систем