Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Републике, али се не може рећи да Нацрт устава СР Србије представла само „пречишћени” текст постојећег Устава односно и Уставних амандмана. У питању je једноставно нови уставни текст који, садржавајући и нове одредбе, даље развија и усавршава целокупни друштвени и уставни систем Републике, а на начелима утврђеним у Уставу од 1963. године. У томе и утолико Нацрт устава СР Србије представла нови устав. 4. МеВутим, ако Устав СР Србије није потпуно нови устав у смислу у којем сам до сада о њему говорио, могло бн се рећи да je у прилично j мери нов у једном другом смислу. Нањме, у свакој федеративно j држави, а тако je до сада било и у нашој федеративној заједниди, поставлю се као веома значајно питање односа између савезног устава и устава федералних јединица, односно карактера устава федералних једишща. Ово питање je несумњиво значајно и са гледишта теорије и са становишта праксе. Мислим да би се с правом могло тврдити да Нацрт устава СР Србије даје основа да се говори о једном новом карактеру републичког устава и новом односу савезног и републнчког устава. Не упуштајући се, због недостатка времена, ни у приказ ни у критичку анализу решеньа која су у погледу карактера републичког устава и односа измеВу савезног и републичког устава била прихваћена у ранијим периодима развоја југословенске федеративно уставности, валало би овом приликом констатовати да се решење које нови уставни текстови прихватају у приличној мери разликују од претходних. Наравне, разлоге треба тражити у развоју и новом карактеру југословенског федерашзма и новом положају социјалистичких република што je, као што je познато, уставноправно изражено у Амандманима донетим уз Устав СФРЈ 1971. године. Нови карактер републичког устава и нови однос измеВу савезног и републичког устава исполава се нарочито у повећаној самосталности републичког устава. У том погледу вала најпре запазитп две ствари. Прво, републички Устав регулнше данас (према надрту новог текста републичког Устава) извесне области друштвених односа и пој едина питања која више не спадају у подручје уставне регулативе федерације. Примера ради може се поменути питаље именовања републичког и других нижих јавних тужилаца, општинских статута, функција република и њихове меБусобне сарадње, итд. То je, неоспорно, природна последица смањивања надлежности федерације и повећања надежности социјалистичких република, што представла један од начина исполавања повећане самосталности устава републике. Аруго, републички устав регулнше данас (према надрту новог текста републичког Устава) и извесна питања и области ко je су и дал с предмет регулисања од стране савезног Устава, a која у претходним периодима републички Устав није регулисао. Као пример може се навести подручје права, слобода и дужности и одговорности човека и грађанина, итд. Несумњиво je да то републички устав чини потпунијим или, чак, потпуним уставним текстом једне заједнице која има и карактер државе. У томе, такоВе, вала видети повећање самосталности републичког устава. МеВутим, самосталност републичког Устава има још једну димензнју која ту самосталност чини још већом. Нгшме, устав републике je да-