Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ ОСНОВНЕ ЦРТЕ У PA3BOJУ КРИВИЧНОГ ПРАВА СРБИЈЕ ОД 1815. ДО КОДИФИКАЦИЈЕ ИЗ 1860. Г.

I Претходне напомене Кривични законик Србије из 1860. г. спада у један од најважнијих правних докумената бивше кнеЖевине и доцније краљевине Србије. Он je, са низом каснијих измена, важно на подручју Србије све до 1918. г., а од те године па до 1. I 1930. г. и на подручју Србији припојених територија. Неке, пак, његове одредбе су важиле од 1919. до 1930. и на подручју деле 1918. г. формиране државе i 1). Taj правки докуменат je приступачан и доста je проучен. Прописи, међутим, који су њему претходили нису нити среВени нити тако познати. Зато je занимљиво погледати шта je претходило кодификацији из 1860. г. Кривичноправни прописи донети пре 1860. г. налазе се у различитој историјској грађи и несистематизовани су. Они су често доношены с обзиром на тренутне потребе па није редак случај да су конкретни, чак и сувише конкретни. Постојао je, до душе, и покушај кодификације знатно пре оне из 1860, г., али он није успео па тако није све до шшенуте године

(i) Криминателни (казнителни) законик за Књажевство Србију донет je 28. 11l 1860. г. Он je био копнја пруског кривичног законика од 14. IV 1851. г., који je опет био прерађен француски Code pénal од 1. I 1811. г. Указом од 25. II 1919. проширене су на цело подручје Краљевине СХС одредбе гл. IX и гл. X Законика из 1860. г. тј, одредбе о кривичним делима против отечества, владатеља и устава и одредбе о кривичним делима против закона, власти и јавног поретка које су тиме дерогирале све норме које се односе на предњу материју садржане у свим кривичним законицима појединнх правних подручја тадашње југословенске државе (било их je укупно 6). Указом од 4. IV 1921. г. ставл>ене су на снагу и одредбе од § 1. до § 82. Законика из 1860. за целу државу, уколико je била у питању примена норми из гл. IX и гл. X. Оба поменута указа су добила и законску сиагу 1922. г. Тек ступањем на снагу Кривичног законика за Краљевину СХС од 27. I 1929. г. (ступио на снагу 1. I 1930., као први јединствени југословенски КЗ) а на основу чл. 4 и чл. 5 Закона којим се ставл>ају на снагу и уводе у живот Кривични законик, Законик о судском кривичном поступку и Закон о извршењу казни лишења слободе престао je коначно да важи Законик из 1860. г. а са њим и поменути укази из 1919. и 1921. г. односно закон из 1922. г. којим су ови укази добили законску снагу. Што се пак тиче војног кривичног права, ситуација je била нетто другачија: Војни казнени законик Крал>евине Србије из 1901. г., проширен на цело подручје Краљевине СХС уредбом од 19. VIII 1919. г., остао je у важности за цело државно подручје и након 1. I 1930. г.