Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кривично право Србије ни целовито обухваћено једним правним прописом ( 2 ). Добар део кривичноправно релевантних друштвених односа није у том времену, или бар у знатном његовом делу, био регулисан писаним нормама кривичног права. Што се иде даље, ка скоријем времену, све je више писаних, прецизно одреВених норми и све je мање могућности за арбитрерност и самовољу. Истовремено, прописи постају ошптији, потпунији и технички дотеранији, тј. све се више уобличавају у један систем. Потреба за кодификацијом се, тако, поступно, све изразитије наметала, па je до ње 1860. г. и дошло. Додуше, не на неки оригиналан начин, већ, иначе у историји толико познатим па и уобичајеним, преписивањем и одговарајућим прнлагођавањем из другог система права. II Оиена раздобља Након таковског устанка (1835. г.), а добрим делом захваљујући и спољашњим приликама насталим након Ыаполеоновог пораза, Турска je у односу на Србију морала бити попустљива. Вештим политичким маневрисагьем кнеза Милоша Обреновнћа, она je све више добијала у аутономности, што се и формално потврдило, најпре усменим споразумом између новог везира Београдског пашалука Марашли-али-паше и кнеза Милоша (1815), а потом и султановим уредбама (посебно хатишерифима из 1830. и 1833. г.). Проширивши територију ослобођене Србије и све се више одвајајући од Турске у унутраппьим па и спољним пословима, Милош je поставио основе једне апсолутистичке личне власти, што je, поред осталог, доводи \о до низа унутраппьих немира и захтева за уставним ограничавањем власти сада већ наследног кнеза. Након буна и других унутрашњих политичких немира, често инспирисаних личнОхМ нетрпељивошћу и ахмбицијама, а после Сретењског (1835) и тзв. Турског устава (1838), Милош абдицира у корнет свога сина Михаила. Након тога настаје дуги период уставобранитељске власти, у којем je ударен снажан печт једној уставно-чиновничкој држави. Поновним враћањем Милоша на власт (1858 —1860), а потом и Михаила, завршава се једно бурно раздобље историје Србије. Са кривичноправног аспекта, та, 1860. година јесте година кодификације материјалног кривичног права, година окончавања доста хаотичног стања у овој правној грани. Тој години и тој кодификатор и су претходили многи напори да се колико-толико среди ова правка материја,

(2) Било je извесних покушаја да се среде прописи материјалног и кривичног процесног права Србије до 1860. г., односно за процесно до 1865. г. Један од најозбиљнијих je остварио проф. др Т. Жнвановић. Он их je без неке особите класификације издао према времену њиховог излажења (Т. Живановић ~Законски извори кривичног права Србије и нсторијски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865. г.”, Београд, 1967.; у дал>ем тексту: Извори. Обимнији приказ овог значајног дела дали смо у Југословенској ревији за криминологију и кривично право, бр. 1/1968., стр. 135—147). Током прошлог века издавай je „Зборник закона и уредаба". Неки писци су, пишућп о овом времену, у својим делима објавили знатан број докумената (М. Петровић, С. Новаковић), а друга су пак покушали да обраде или издају судску праксу ужег или ширег подруч ja и времена (С. Максимовић, Б. Пер\пшчић). Ове текстове ћемо исцрпније користити.