Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вима 3. 11l 1829. г., под бр. 5, у § 40. и био у стању изнети да „торже ствени закони сочшьавати почели су се, и од кои једна част већ и сочињена je”. Касније je дошло до измене и проширења комисије, која je, на предлог Бука Караџића, постала нарочита, специјална „законодателна комисија” од четири члана, а радила je „при београдском народном суду”. Ова je комисија по наредби кнежевој врло живо радила и на кривичном законодавству, па je већ у зиму 1830. г. била готова са најнужнијим законским пројектом. То нам доказује један поуздан докуменат писмо кнеза Милоша П. П. Његошу, од 12. XI 1830. г. Y овом писму Милош каже; „Тош нам оста je и утврђеније једнаки закона и Устава, и заведеније школа и просвештенија; закони су списаны, само чекам да иј печатай, пак онда моћи ћу ja с радошћу желети сваку срећу Народу и Отечественицима моим” ( 9 ). Након тога рад комисије je престао. Али, после извесног времена, једном члану комисије (Стевану Радичевићу) су поверени пројекти „злочинственог, криминалног и полицајног кривичног закона”, да их овај прегледа, сравни са страним законима и одреди казне „за крадљивце”. После тога подаци су оскудни, али из једног писма од 1834. г. кнезу Милошу, којим га Радичевић обавештава о свом послу, видн се да je он на њему радио и да je при крају ранијег датог му задатка. Y писму поред осталог стоји: „ускоравам понизно јавити вам, да сам са злочинственим законом до осамнајесте главе, одреВујући казни за крадљивце, дошао, с коиом вечерас готов бнти намеравам. По свршетку ове главе остат ће ми јошт пет глава, с коима ћу до идућег фторника злочин ствени закон свршити”. А мало даље: „Што се полицајнога, или хакозванога кривичнога закона тиче, то за дужност сматрам понизно јавити вам, да ће пространство његово заједно с поступцима полнпајшша, као и злочинствени закон, преко 400 членова заузети... како злочинствени закон ово дана готов буде, да нам, ако се све височајше и милостиво одобри, неколико година неће нужде бити, полидајне казни докршьавати, и о којекаквим у очи падајућим преступљенијама претње издавати”. Из даљег текста писма се види које je законе узнмао за узор: „Премда сам, као што реко, које у Француском, које у Грчком, које пак у Австријском Закону, све членове побиъежио, кои ће нам за полицајне кривице нужни бити” ( 10 ). Из овнх докумената се јасно види да je рад (не „известан” како се обично у литератури говори) на израдн Кривичног законика био прилично одмакао, али из недовољно јасних разлога повремено кочен, када je крајем четврдесетих година, под све већим притиском на Милоша да се озбнљније конституише унутрашње уређење земље, започео озбиљан рад не само на уставима и Грађанском законику, већ и на осталим па и кривичним законима. Додуше, грађанско право je већ у овом раздобљу коднфиковано (1844), а са кривичним je то учшьено тек 1860. г. Но, када су законописци J. Хаџић и В. Лазаревић, први из Новог Сада а друга из Земуна стигли 1837. г. у Србију, они су затекли у поменуте пројекте

(9) Исто стр. 617.

(ю) Исто стр. 618.