Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

161

ПРИЛОЗИ

права и чиновничке одговорности постаје временом у Србији све актуелније питање. Број чиновника се нагло повећао: док их je 1815. г. било свега 24, а 1830. ( 37 ). За тадаппье србијанске прилике то je била велика цифра. Овај друштвени слој, од уставобранитеља иа надаље особихо, постаје посебна и веома цривилегована каста, која je огрезла у разним злоупотребама власти. После одласка са власти кнеза Милоша, којн није имао разумевања за чиновнички апарат, овај слој се нарочито увећао и ојачао, тако да je годинама чиновничко пнтање било једно од кључних питања унутрашње државне организације. Недозвољена трговина од стране чиновника, зеленашење (лихва), мито, толико су се развили да je цео апарат власти био у основи корумпиран. Y настојању да се успостави ред у овој области, за време уставобранитеља се доноси и низ прописа који су се односили, поред осталих и на питања кривичые одговорности чиновника. Y регулисање ове одговорности залози се веома детаљно, почевши од уставних одредби па до низа подзаконских аката. Законитост у раду и изграВиванье моралног кодекса чиновништва, постаје значајна преокупација многих прописа. „Сви су чиновници дужни по заповестима светил закона и по прописима моралне науке да живе”, иначе ће „по мери и својству учшьеног зла или проузрокованог н>име зла кажњен бити”. Најважнији прописи који се односе (уз остала питака која регулишу) на кривичну одговорност чиновника јесу следећи: Уредба о чиновницима (1842), YpeAÖa о пензији удовица и сирочади чиновника (1843), YcTpojeHHje Поштанског завода (1843), YpeAÖa о чиновницима односно заступања на суду (1843), Правила о неудаљавању чиновника од свог званьа (1845), нова YpeAÖa о пензији удовица и сирочади чиновника (1845), YpeAÖa о задржавању плате чиновника због крађе (1846) Ови прописи, а нарочито први, показују настојања уставобранитељских влада да му, пружајући обилие привилегије чиновништву, у исто време паметну и озбиљне дужности. МеБутим, пуна контрола над чиновништвом се никад није могла остварити, тако да су у ово доба била веома развјjeна, кривична дела против службене дужности; несавестан рад у служби злоупотребе положаја, разни облици превара у служби, фалсификати, послуге и проневере, нарочито примање и даваьье мига. Мито je било толико често, да сви документа о чиновништву овога времена говоре о њему као о нечем готово нормалном. Због свега истакнутог не треба да чуди што je један од првих нослова у сређивању унутрашњих прилика, које je покушао да обави кнез Милош по поновном доласку на власт (1858), био посао око извиђања чиновничких злоупотреба, Y том смислу су формиране и посебне изванредне комисије, као и посебни судови за кажњавање оних који су ове злоупотребе чинили. Тако je, због низа злоупотреба, од стране ових су-

(37) М. Петровић пом. дело, стр. 543. За објашњење чиновничког питања у Србији: Д. Јанковић „Историја државе и права Србије XIX века”, Београд, 1960. г., 83—88.

(38) Сви ови прописи се налазе у „Збирци закона и уредаба” кн,. II и 111. Фрагментарно их je објавио и Т. Живановић Извори, стр. 161—164, 169—170, 183—184.