Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дова кажњен велик број чиновника, кметова и свештеника ( 39 ). Y току рада поменутнх комисиј а и судова, утврдило се да je велик број сељака нарочито оштро осуђивао кметове и свештенике, који су у то време, у једном пшрем значењу такође улазили у чиновнички слој ( 40 ). Посебно су за нас, интересантне, злоупотребе у правосудом апарату. Већ од почетна овог раздобља кнез. Милош Йе морати да донесе низ прописа којима ће настојати да спречи ове појаве. Проблем je тим више претио што све до 1825. г. није било никаквих прописа нити каквих правила о томе како судови треба да извиђају и суде. Прве одредбе о суђењу издао je Народни суд 6. VI 1825. г. (Наставленија издата магистратима, од 18 тачака). Касније се доносе и многа друга акта. Из неких од ньих можемо сазнатн о обиму злоупотреба. Тако, 1828. г. се доноси Едикат кнеза Милоша за чланове магистрата (суда), који je заменио наставленије из 1825. г., у којем се члановима суда налаже да овај пропис поштују и „без сваког изјастија испуњавају”. Пословник Народног суда из исте године, налаже судијама „узајамну л>убав и поштовагье”, непристрасност у раду и уредност, са обавезом да испитивање врше у канцеларијама, а не на полгу или „диванини”, или у оџаклији или по собама у којима чланови суда пребивају, да се, даље, „чувају од странствовања по малама као скитнице и нойници”, а женска лица у конак да не доводе. Жене пак, ко je у суд долазе, да се „не шале или намигују или позивају на блудодејаније”. Колико je било, у тим почетним годинама (мада се ни знатно касније ситуација шгје особито изменила), тешко сузбити разне злоупотребе и несавестан рад судског особља, види се и из поновљених, готово истоветних кнежевих наредби од 5. II 1829. г. ( 41 )- Мада je Устав из 1835. г. својим чл. 112. и 114. а Устав из 1838. г. чл. 28. и 66, врло јасно изразио захтев за начилом законитости ( 42 ), касннја збивања са чиновничким апаратом у целини, као што смо казали, унела су доста незакоња и самовоље у ово раздобље. 4. Имовинска кривинна дела. Имовински деликти, а пре свега краВе и поаре, у овом раздобл>у су чести. Зато се у једном циркулару судовима и препоручите „нај строже хватање” ошгх који се баве „арањем стаја, подрума и осталих зграда”, као и крађом коња и друге стоке, „за чије се умножавање све вейе су и вейе су узрок нахиски судови и капетани, што су капетани ту ствар у немарност забацили”. Прописи из овог времена, који се односе на ова кривична дела, у много чему ynyfiyjy на горњи закључак. Није зато изненаВу)'уЙе што су се почели доносити посебни кривични прописи који су се односили искъучиво на имовинска кривична дела (краВе, поаре, паљевине, разне врсте оштеВења и сл.). Изгледа нам меБу њима најзанимљивија вей помшьана Уредба о кажљавању крадл>иваца и лопова, од 22. V 1845. г., као и, такоВе вейе помшьани, Казнителни закон за поаре и краВе, од 26. V 1847. г., са не-

(39) ~И кметови варошки и сеоски спадају Y број власти" (тач. 7. Расписа о примени Закона о бунтовншптву, из 1852). О овим злоупотребама: С. Јовановић пом. дело, стр. 19—27,

(40) Пластнчну слику овпх збивања дао je С. Јовановић пом. дело, стр. 22 —23.

(41) Сви документи који се напред помшьу узети су из збирке: Т. Жпвановић Извори, стр. 61—63, 67—68, 68—69.

(42) „Зборник закона и уредаба”, кн>. XXX. Такође: Т. Живановић Извори, стр. 92—94, 119—122.