Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

166

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

како не желимо рећи да таквих или сличних кривичних дела није било или евенуално још нема и у неким другим друштвима, а неких њихових елемената и у савременом нашем. Слику кривичног права овог раздобља упохпуниће нам, найме, и следеће специфичности инкриминације: хајдуковање, отмица девојака, незаконито кулучење, неовлашћено одузимање земљишта, противправна деоба задруге, узимање већег „трошка” за девојку. Сва ова дела су постојала и раније, пре 1815. г. Одавде им се само наставља развој. Обратићемо пажњу на нека од њих. а) Хајдугсовање je и у овом раздобљу била распрострањена појава и власти су имале доста проблема око њеног сузбијања. Прописи о њему су релативно чести ( 51 ). Из њих се види да je хајдуковање било озбиљно и увек текуће питање криминалне политике. Помоћу дипломе, начертанија и других аката увиВа се иегова сложеност. Већ у једном од првих докуменага из 1815. г. среће се нареБење старепшнама „да убице и ајдуке гоне”. Средства, гоњења хајдука нису била ограничена: „сваким возможным начином старати се истребити ајдуке горске и сваке друге злочинце”; „дајем ти власт да можеш ајдуке горске и проче злочинце и њихове ј атаке власти предавати, а кои се не би у руке дао, a доБе ти на руку, да га убијеш”. Свако je и у овом добу имао право да убије хајдука, а више пута je понављан пропис по којем оно што се на хајдуку наВе припада његовом убици. Трошкови око хватања и уошпте гоњења хајдука и „неухваћеног но осведоченог хајдука и јатака”, намиривали су се из његове имовнне. Кнезовима се најстроже нареБује („под лишенијем чести твоје”) да их гоне. Већ податак да се говори о потреби њиховог истребљења указује на озбиљност и рапшреност ове појаве. ИзмеБу 1820. и 1826. г. кнез Милош je готово сваке недеље (!) изрицао по неколико смртних казни које су се углавном, односиле на хајдуке и шнхове јатаке. ;;Примењујући сурове казне, тортуром, дугам и бројним хајкама, затим конфискацијом имовине, интернирањем породица, убијањем јатака, колекхивном одговорношћу села, Милош je успео да практично искорени хајдучију око 1824. г. (®). Међутим, неће дуто потрајати па ће се поново морати да предузимају озбиљне мере против н>их. Поред осталог, низ кривичних материјалних и процесних прохшса то доказује. При крају овог раздобља, 1850. г., доноси се једно решење са циљем да ce ~у множав a јуће ce беснило хајдуковања” спречи. „После 1858. г., убиства, насиља, краБе и утаје, хајдуковање и талоне јако се шире; има читавих округа и срезова (нарочито ужички н чачански округ С. П.) где су се ови злочини залегли као зараза. Y целом срезу полицијску службу држи срески старешина са својим писаром и са три пандура. На кметове, застрашене претњом освете, није много рачунати. Куђе су по селима тако раштркане да je полицијски надзор немогућ”. ( 53 ). Y таквим приликама се обавезује читава кнежевина па и нахија да гони хајдуке, а „кои се не би о уншптењу адука старао, све зло, које Be

(si) Т. Жнвановић Извори, стр. 41, 43 , 47 , 52 . 59, 73, 197, 203 —204, 211, 213 , 271. 272, 277.

(52) В. Стојанчевић пом. дело, стр. 116—120.

(53) С. Јовановић пом. дело, стр. 162.