Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

165

ПРИЛОЗИ

занимљиви подаци о напуштању породице, злостављању, тучама, прељубама, као и они који се односе на питања у вези са сексуалним и породичним животом: блуд, скотолоштво („скотоводство"), детеубиство, педерастија, силовање, проституција. Нарочито су чести подаци о убиствима ванбрачне деце. Да би се стало на пут таквим појавама, предузимане су мере за њихово спречавање. Казне су биле оштре, махом телесне, али и новчане (обично кумулативно), а ефекат по свему судећи врло слаб, тако да су многа „наставленија” и „решениа” морала бити понављана. Занимљиво je да су напуштање породице и прељуба били кривична дела. И сама обљуба над девојком, малолетном или пунолотном (не силовање) се кажњавало ( 47 ). ГТроституција je била развијена. Из праксе Београдског суда за период 1820 —1839. г. види се да су повремено предузимане полицијске рације у циљу истраживања „рђавих људи и жена” и њиховог „истребленија”. Тако, у протоколу Суда о једном извештају који je Суд упутио Кнезу, стоји и ово: „јављено њиовом сијатељству како смо по заповести и старајући се о добром урежденију у вароши овдашњој и о истребленију рђави људи и жена, истражили све бећаре кои беспослени по меанама ходају, бекриклук и блудодејаније проводе и да смо неке каштигујући батинали, газдама давали, некима кои занате знаду запретили да раде, а неке кои нити занате знаду нити гди служе, прогнали” (^). Овакве мере су биле и нека врста превентиве против других видова криминала (убиства, телесне повреде, крађе, тешка пијанства, увреде, разна оштећења имовине, и сл.), који су често бивали у дотицају са наведеним појавама, а нарочито са проституцијом ( 49 ). Y циљу спречавања разних облика блуда (у широком значењу oboi термина), ангажовани су чак и црквени органи власти, „да не би соблазнително тим примером преднаведени лица остали благочестиви народ овдашњи у благонаравију посрнуо и од чесног свог живота одступио.” ( 50 ) 7. Специфична кривична дела. На крају, анализираћемо још нека кривична дела из овог времена. Наиме, и у овом, раздобљу као и у ранијим, срећу се извесна кривична дела које условно сматрамо снецифичним за време и подручје када и где се јављају. То не значи да их не можемо, с обзиром на њихов групни објект заштите, уврстити у поједине трупе, са осталим кривичним делима. Овде их желимо само да истакнемо јер нам илуструју проблеме специфичне за време о којем je реч. То су уједно кривична дела која у овом раздобл>у или потпуно нестају, или губе ранији карактер, или се додуше још задржавају и након овог раздобља али су, ипак, са данашњег становишта прошлост. Са друге стране, утолико што кажемо да су ова кривична дела специфична за средину чије je кривично право предмет овог рада, тиме ни-

(47) „Осуди се да Никола Анђелији (обоје признаше да je без силе било) за покварено девство даде у новцу 100 гроша". Заправо, ово je пре ыакнада штете (вид. Б. ПеруничиЙ „Београдски суд 1819—1839. г.", Београд, 1964. г., стр. 69.

(4S) Исто стр. 247—248. (49) Исто 724—725.

(50) Исто 730—731. Y истом смислу донета je и Уредба о сеоским селама и прелама, 1841. г. („Зборник закона и уредаба", кн>. II).