Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

CУДCKA ПРАКСА ПРЕТХОДНИ И НАКНАДНИ УПРАВНИ СПОР ПО ЗАКОНУ О УПРАВНИМ СПОРОВИМА

Закон о управним споровима (3YC) стурпио je на снагу 9. маја 1952. године: ( х ) он конституише управни спор као санкдију за повреду законихосхи, а ово начело, једно je од основних начела свих Устава почев од онога из 1946. године. Управни спор има за сврху зашхиху субјекхивних права и самог начела законитосхи. Законихосх обезбеђује слободе човека, обезбеђује сушхинску једнакосх и незаменљиво je средство изградњи социјализма. У содијализму хече процес одумирања права, a поштовање усхавности и законитосхи je једно од главних средстава одумирања права ( 2 ). „Одумирање социјалисхичког права, према томе, не може тећи правилно ни довољно брзо без остваривања уставности и законитости” ( 3 ). Закон о управним споровима садржи два облика управног спора: спор о законитости управног акта и спор пуног судовања спор пуне јурисдикције. Спор о законитости управног акта има за предмет законитост самог управног акта ( 4 ) иза ову врсту спора нужна претпоставка јесте постојање управног акта. У спору о законитости управног акта суд има само касаторна овлашћења, ништи незаконити управни акт и ако je по природи ствари потребно да се донесе нови управни акт, такав акт доноси орган управе. У спору пуног судовања спор се води поводом управног акта или материјалног акта, а садржина спора јесте спор пуног судовања. У спору пуне јурисдикдије суд расправља сам правки однос ( 5 ) и суд ступа на место надлежног органа управе. Према потреби у спору пуне јурисдикције суд може да се служи и дискредионом оценом ( 6 ), наравно ако се у тој ствари и сам орган управе може да служи дискреционом оценом. У спору пуне јурисдикције суд ништи управни акт и сам решава саму управну ствар. По чл. 42, ст. 3. Закона о управним споровима суд ништећи оспорени управни акт, односно решење може сам да реши управну ствар ако природа те ствари то дозвољава и ако подаци поступка пружају поуздани основ за то. До новелирања ЗУС-а 1965.

(1) Службени лист СФРЈ бр. 53/52. и бр. 16/65. (2) Др Радомир Лукић, Уставност и законитост Београд 1966. стр. 129.

(з) ор. eit. стр. 129.

(4) Др Н. Стјепановић Управно право СФРЈ IX књига страна 212.

(5) ор. cit. стр. 213.

(в) Др Ибо Крбек Право југословенске јавне управе књига 111, стр. 3000 издање Биро завод 1962.