Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

године суд je ово могао чииихи само у стварима социјалног осигурања. Други случај спора пуне јурисдикције потпуног спора предвиЬа чл. 40, ст. 4. Закона о управним споровима. То je случај када тужилац тражи поништај управног акха и накнаду шхете проузроковану извршењем тог акха или повраћај схвари. Суд може ако поништи управни акх да одлучи о заххеву тужиоца за повраћај схвари односно за накнаду шхехе ако je у посхупку (управном и управно судском) прикупљено довољно подахака за хо. Овај облик спора je акцесоран, води се уз спор о законихосхи управног акха. Трећи облик могућег спора похпуног судовања предвиђен je у плану 64. Закона о управним споровима. Наиме, у случају ако орган управе у извршењу пресуде донесе управни акх прохивно правном схвахагьу или примедбама суда у погледу посхупка, суд ће такав акт поништити и по правилу пресудом ће репшти саму управну ствар. Ово je, дакле, средство за борбу против неправилног извршења судских пресуда те спор о законихосхи управних аката претвара у спор пуне јурисдикције. И последки, својеврсни облик спора пуне јурисдикције предвиБа чл. 65. Закона о управном спору. Наиме, ако орган управе не донесе у предвиБеним роковима управни акт у извршеньу пресуде, суд који je донео пресуду овлашћен je да донесе решење које у свему замењује управни акт надлежног органа. Y овом случају спор пуне јурисдикције води се у два временска одвојена дела. У првом делу суд, ценећи законнтост управног акта, ништи тај акт, а у другом, доноси управни акт којим решава саму управну ствар. Спор о законихосхи управног акта увек je накнадни управни спор, jep за гьегово заснивање увек je претпоставка постојања управног акта. Спор се води увек пошто je донето решење у формалном смислу, то je и природно с обзиром да je предмет оваквог спора законитост управног акта. Спор пуног судовања у смислу наведеыих одредби Закона о управним споровима je превасходно накнадни управни спор, jep се и он заснива поводом управног акта или и поводом материјалног акта којим се извршава управни акт. МеБутим, то није увек накнадни већ некада и претходни управни спор. Y претходном управном спору суд решава спор од првога часа ( 7 ). Y франдуском праву спор пуне јурисдикције може се покренути иако није донет управни акт ( 8 ). Чини се да и Закон о управним споровима дозволава такав спор. По члану 42, ст. 4. Закона о управним споровима води се спор о законитости управног акта и спор о накнади штете која je проугзрокована извршењем или делимичним извршењем тог акта. Спор о законитости управног акта био би накнадни спор jep je управни акт донет и поводом гьега je спор и покренут. МеБутим, о накнади штете одлука у формалном смислу није донета и по мишљењу професора Крбека спор о накнади штете je претходни спор (априорни спор) ( 9 ). Истина, то je акцесорни спор jep je заснован уз спор о легалности управног акта али

(?) Dr Gvo Krbek Dnskreynoga oöiega, str. 100.

(8) Ap Славољуб Поповић О управном спору Београд 1965. године ~Научна књига" стр. 35

(0) Ар Ибо Крбек Дискрециона оцјена стр. 103.