Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

197

CYACKA ПРАКСА

да странка која поставља такав захтев треба да докаже да има правый интерес за тражено утврђење, да се захтев може поставити кад то налаже материјални пропис, —• да се такав захтев може поставити само онда ако се у погледу исте ствари не може ставити захтев за чинидбу, и да се не може допустити такав захтев који би ишао за тим да се заобилазним путем мењају, поннштавају или укидају правоснажна решења. Према томе, о захтеву за утврђење може се мериторно решавати само под напред наведеним условима, а уколико ти услови не сто je, у конкретном случају треба ићи на одбациванье таквог захтева у смислу плана 125/2. ЗУП-а или ићи на издавање уверења применом члана 172. ЗУП-а, која по свом облику личе на декларативне управне акте, мада су уверења само посведочења о неком догађају, својству или чињеници, али уверевьа за разлику од декларативних управних аката не произволе уопште правый ефекат. Ааљу анализу захтева за утврђење онемогућава и непостојање дефиннције управне ствари у 3¥П-у, jep je она само на посредан начин дефинисана у наведеном члану 1. ЗУП-а, а нравна наука нам још дугује и дефиниције других полазних појмова у управном поступку: јавног инте реса, огантег интереса, јавног овлашћења и слично.

Радмила П eraicoeuh