Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

204

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

који би један колекхив подређивали друтоме? Сада ce јавља, да наведем само једну илустрацију, уједињавање богатог трговинског предузећа, „богатог ујака”, са сиромашном привредном организадијом. Тим споразумом могу ce y привредној организацији преко ноћи изразито повећати плате, мо же се извршити готово њен откуп. Трговинско предузеће наступа са новом уставном фасадОхМ, оно je „извршило реорганизацију” прехма Уставнам амандманима и може изгледати као да су уједињена производња и трговина, а да ствари дубе на глави и да дугорочно посматрано нису решене. То су велики проблеми, вехшке реахше тешкоће: како посхићи и концентрацију и то да она иде у прилог света произвођача, да он н>Охме влада. Платформа даје одређене одговоре, као норхмативне претпоставке. Само бих још пар речи рекао о једној општијој теми која се односи на исправљање једне заблуде о односу измеЬу економије соци јализма и самоуправљања, заблуда о економији социјализма, да нај краће кажем. И то на основу болних искустава, јер су се у историји социјализма два пута опекле руке. Ту je веома јасно сазнање о заблудама бирогсратског социализма, о његовој илузији да одмах може да успостави комплетно нову организацију друштва која потпуно замењује економске законитости, робну производњу и тржиште, које се избацују из живота. Ово становиште je суштински конзерватнвно, не само због тога што рађа бирократску самовољу, већ због тога што везује руке снагама историјског напретка, BCxVHKoj људској иницијатнви. Друштво није тесто које се волунтаристички може месити. С друге стране, то je тешка забх\уда тзв. „тржишног социјализхма”, заблуда да се из окова државне или бирократске интервенције може пробити искључиво путем слободног деловања тржишта, тржишне стихије. То je хшбералистичка идеологија самотока: дајте са,мо више робе, новца и социјализам ће се аутоматски са-м од себе развијати, раз грађивати. Кроз искуство формирахю се зрехшје сазнање да се економске категорије (законитости) нити могу одбацити, нити просто преузети као такве. Тај вехшки материјални апарат живота друштва не хможе ни покретом руке одбацити, нити преузети онакав какав je форхмиран. Све то производња, њене сврхе, подела рада, начин интеграције, anyMyxVauHja и владање њохме, нтд. хмора се подвргнути великим цреображајима изнутра. И то нас доводи до главнсг питања: како формирати социјалну снагу која ће бити у стању да влада економским животом, тржиштем, да га усхмерава прехма потребахма света рада, знања, да извх\ачи oiry капиталистичку жаоку коју робна производња садржи све док се историјски не иревлада. Један од одговора на то je у планирању. Овог пута се о mvannpaн>у говори одх\учиијим и одређешцгш језиком него до сада. Jep je то била занехмарена страна нашег друштвеног живота. сматрам да je неопходно још неке значајне кораке предузетн да се брже искаже друштвена снага која ефпкасно Вхшда државохм и тржиштем, која je способна да их ус.мерава у свОхМ историјском и дневном интересу. На тОхМ тешком и дуго-м путу освајања /\руштвене хегемоније радничке класе одлучујућа карика je овладавање вишком рада. Ко влада вы-