Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

205

ДИСКУ СИЈА

гиком рада влада друштвом. То je истовремено и пут до једне битне рационалније организације друштвеног рада и управљања. Рационалније у двоструком смислу. Прво, реч je о формирању организације која ће бити способна да на рационалнији начин ствара и употребљава друшпвено богатство. Оно се сада, као што претходна анализа показу] е, веома нерационално користи, расипа кроз стотине „рупа”. И друго, то je организација која има довољно моћи да плодови тог великог напрезања људских чула и интелекта, плодови технолошког напретка иду у корист произвоБача. Јер иако je револуција за наше друштво истовремено била историјска опруга која нас je из кола неразвијених извела у савременост, лги нисмо „партија индустријског развоја”. Наш историјски мандат je да тај развој има социјалистички карактер. Устав, Платформа садрже једну пројекцију која, од основних организадија удруженог рада, преко самоуправног споразумевања, до делегатског система, представља необично значајан корак у том правду. Али постоји још једна битна социјална претпоставка да та решења оживе, да до-oију пуну садржину. Она се може сажети у једној „формули” то je питање друштвене организације за владање проширеном репродукциям {витком рада, друштвеним богатством), организације која 6и све више стицала битно произвоБачке атрибуте. Y нашим околностима то значи да самоуправљање мора изаћи из уских оквира фабричких зидова, мора постајати опште-друштвена организација. А то укључује, поред осталог, и то да оно развија и властиту организацију која полази од произвоБача, који се непосредно удружују. Или ће самоуправљање постојати у друштвеној целини или не може бити владајућа снага. Један могућан пут je да објективне целине друштвеног рада формирају своја произвоВачка представништва, као ширу ванскушптинску базу система. Таква могућност je данас пружена уставным амандманима који омогућавају да то не буду скупови технократа, већ израз самоуправно организованих колективитета, израз организованог рада и знања. Ова произвоВачка представништва би битно утицала на усмеравање развоја производње сагласно првен ственим циљевима произвоВачима. Она би имала битан утицај на инвестиционе функције. На основу заједничких развијених програма на темељу заједничких интереса и научних сазнања о развоју технологије усмеравала би се друштвена средства ка нај производящим тачкама. Ти заједнички програми развоја истовремено битно утичу и на начин употребе финансијских средстава, крвоток акумулације, на употребу банкарских и кредитних средстава. То би олакшало преокретање садашњег стања, омогућило би да „зајмовни односи”, банкарски кредита („капитал”) буду у функцији, у „служби” заједничких планских програма, непосредних производних веза. А то би значило да се акумулација креће под контролом произвоБача удруженим непосредним везама, у процесу рада и планским пројекцијама. Jep док год су „улагачи” меВусобно, атомизирани, одељени, расцешсани, они не могу управљати банкама, које онда објективно постају агенси,, капитал-односа”. Друга функиија je кадровска, израда програма запослености, кретања радне снаге, предвиВања потребних кадрова, нужних преквалификација итд. Jep брзе технолошке промене су данас постале саставни део живота. Сваких неколико година ће се мењати односи из-