Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

међу грана, професија, између сектора који припадају прошлости и оних којима припада будућност. Морамо имати институције које воде систематику бригу о програму развоја, „тржишту радне снаге”, нужним преквалификацијама. Jep људи не смеју да деле судбину застарелых машина. Избацивање застарелих машина не сме да значи и избадивање људи на улицу. Иначе ће настајати нерешиви и експлозивни социјални конфликта који ће успорити раст производив моћи друштва, и бити најкраћи пут назад у свемоћ административно! поретка. Кинези имају веома поучну пословицу: даш ли неколг рибу нахрашгћеш га једанпут, научиш ли га рибарити храниће се читав живот. Треће, развијање такве произвођачке организације, њеног утицаја на државу, тржшпте, битан je предуслов за повећање друштвене продуктивности и њен правичнији социјалистички распоред. То je важан предуслов да се више производи, боље расподељује производ, и да ce даје нов облик људским односима. Где су највеће резерве наше укупне продуктивности, извори чије активирање морамо постийи? Jep осетније повећање доходака а шгске зараде су наша главна бољка не може се у већим размерама постићи прерасподелом, већ значајним повећањем укупне друштвене продуктивности. А то значи активирањем свих неискоришћених потенцијала, „затварањем рупа” кроз које истине друштвено богатство. А то се не своди само на напоре појединачних колектива, већ на заједничко програмирање, повезивање прераБивачких грана и извора сировина итд. укратко на бол>у комбинацију друштвених радона, друштвених производних снага. Jep један од главних извора застоја у продуктивности je низак ступай повезаности технолошке и економске интеграције. Масовно активирање умртвљених потенцијала није изводиво ако се не успостави непосредна веза измеЬу повећања друштвене продуктивности и повећања произвоЬачких, првенствено раднинких доходака. Jep главно питање je на крају ипак: коме иду плодови тог удруженог људског напора. Искуство нас je поучило да резултати могу да иду повлашћеним, пшекулантскнм, посредничким групацијама, ко je присвајају дру штвени резултат. Савез комуниста мора да буде на челу великог произвоћачког покрета за откривање друштвених потенцијала и доследно спровоћење принципа да повећање друштвене продуктивности непосредно повлачи повећање радничких, произвоЬачких услова живота. Привредни си стем мора се тако изграђивати да то рмогућује на сасвим кошсретан начин. То једновремено значи и потискивање оних интереса који су дрепрека томе, који су „заробили друштвене резерве”, који су противни рационал нијој органнзацији рада jep je она у сукобу са њиховим ужим интересом, оквиром у којем могу одржати моћ. Четврто, таква произвођачка организација je један од великих ин струмената, путева планирања, социјалистичког усмеравања робне производње, тржишта које ће постелено превладавати антагонистичку конкуренцију, тржиште капитала и радне снаге извлачити из њега капиталистичку жаоку, коју оно неизбежно има ако није социјалистички усмеравано. Taj истински проблем о који душ ломимо зубе нисмо још решили. Зајед яички интерес произвоВача не може се изразити ни кроз стихију тржишта, ни кроз бнрократизовану административну интервепцпју. Он се не може изразити ни кроз десетине хиљада малих, неповезаних и међусобно беспо-