Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

234

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штвених неравнотежа и неусклаВености. Оне нису само материјално-производне природе, чак не само еконсмске, већ много шире и тичу се нашег укупног друштвеног развоја, у свим његовим димензијама: економској, социјалној, националној, политичкој и др. И то не само унутар сваке од тих димензија, него и измеВу њих, као однос измеВу економског и социјалног, социјалног и националист, нацноналног и политичког, итд. Тако посматрајући на низ негативних страна нашег друштвеног развоја, као што су: снижаватье темпа раста привреде, одржавање, или чак продубљавање структуралних диспропорција, повећавање разлика у нивоу развијености појединих региона, пораст незапослености и запослености у нностранству, социјална диференцијација, снажна експанзија технократије уз практично реституисање капитал-односа, бујање национализма, итд., не може се гледати као на случајне, нити меВусобно независне појаве. Оне се морају повезати са целином друштвено-економског развоја наше земле, у једном дужем раздобљу. Оно што je при томе најзначајније, јесте одговорити на питаае откуда те глобалне неравнотеже, јесу м оне израз појединачних или појединих деформација, јесу ли настале ван граница створеног друштвено-економског система, шли као његова негација, или су настале као његов производ? Иако се на ово питанье не може једнозначно одговорити, jep je несумњиво било и једног и другог, оно што из Платформе, имплицитно, а на многим местима и ексљлицитно проистиче, јесте да су те неравнотеже, те крупне друштвене неусклаВености, у много чему биле резултат створеног система, ако не као директив последнца појединих његовггх солуција, иако je и тога било, а оно свакако као резултат крупних недограБености и великих празнина ко je су у том систему постојале. Врдо често као резултат систематских, економско-политичких шли других решења, која су се форлшрала на бази непринципијелних компромиса парцпјалних интереса, који су законито водили угрожавању општег, за који je сваки од тих парцијалних, у ствари, и желео да се представи и наметне. Jep, како иначе објасннти претварање банака у главке носиоце акумулације и проширене репродукције, у тренутку шли у периоду када су се сви опредељивали за систем самофинанснрања? Откуда повећање законских обавеза из дохотка упркос вишегодшшьим прокламацијама о неопходности растерећења привреде? Како објаснити заостајање производив репродукционог материјала и пољопривреде, кад су цшъеви економске политике од реформе до средњорочног плана били сасвим обрнути? Откуда социјалне разлике које се шгкако не могу довести у склад с принципима расподеле према раду и резултатнма рада? Итд. YnpaßO у овом погледу, по мом мишљењу. Платформа значи несумњиво нови квалитет, и то нови квалитет у низу годгша уназад, jep разрешавање насталих противречности тражи на шшоу целине друштвено-економског развоја за којн се опредељује. Анализа те целине, по мојем мишљењу, упућује на три фундаментална става. Пре о. Платформа за Десети конгрес у први план ставља социјалистички развој као процес ослобаВања читаве радничке класе Југославије,