Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

235

ДИСКУ СИ JA

афирмације њеног економског положаја и улоге у друштвеним збивањима. Она ставља тачку на сва настојања да ce радничка класа развије, издали, било регяонално или грански, и да се на супротстављању њених делова, гради сопствена позиција и друштвени монополи, jep се у ствари, на том потискивању улоге радничке класе, на праву да се у ньено име, а за сгвој рачун говори и преговара, са другим претендентима на њено представљање, настале основне противречности и друштвене деформације у нашој земљи. Друга. Јединственост радничке класе и јединственост њеног економског и укупног друштвеног положа] а, а то значи и њеног става према друштвеном развоју, захтевају јединствен политички програм тога разно ja. Није ни пре Писма била тајна да о томе у нас постоје врло различита опредеЛ)ен>а, која су се развијала симултано и готово равномерно. Y Београду, чини се, више него игде другде, што с обзиром на његову бројност, на концентрацију људи, средстава, информација, знања, итд., пије ни чудно. И није тајна, исто тако, да није постојао јасан политички став према свим опредељењима, иако су нека од њих, технократизам у чијој je основи стајао капитал-однос, нарочито, не само потенцијално, већ и актуално рушила темеље самоуправног социјалистичког друштва. И управо, тај, рекао бих теоријски, у ствари, идејни либерализам, одричући неопходност друштвеног определена према различитим виђењима друштвеног развоја, законито je водно у политички либерализам, у одсуство друштвене акције и тамо где je она према програму Савеза комуниста Јутославије и његовим организационим принципима била неопходна. Аа будем сасвим јасан и да оно што ћу рећи не буде само тумачено него ни схваћено другачије од онога што желим да кажем. Y науци, у теорији, могући су и као услов напретка неопходни различити приступи. Y друштвеним наукама, такође. Али политика нарочито политика једне револуционарне организације какав je Савез комуниста одувек тежио да буде, не може бити без става према различитим виђењима друштвеног развоја, исто онако као што револуционаран политички програм не може бити без јасне георијске, политичко-економске и друштвене определ>ености. А у низу области, у привредном систему на пример, та опредељеност, као да није постојала, због чега се многе дилеме одржавају готово у истом облику већ две деценије; на пример, дилема доходак или добит, са којом сам и почео своје излагање. Y том смислу, што je за нас као педагоге нарочито значајно, различита научна определена не могу се некритички, као једино могућа истина, ex catedra преиосити студентима, тако да нам се делови истих генерација не само информишу, већ и друштвено оформлују на битно различит начин. Сопствена определенна, другим речима, неопходна су за сваког ко je личност, али се њима не могу заменити друштвена. Ynpaßo зато, да завршим, мислим да je било на месту што се у Платформи за Десети конгрес не само на позитиван начин утврђују основни принципи даљег развоја привредног система него и указује на концепције које су са таквим развојем инкомпатибилне.