Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
239
ДИСКУСИ JA
Југослав Станковић
Само неколико речи да кажем, чини ми се, о једном од најзначајнијих питања, као што je и у уводној речи речено; найме, неколико речи о проблему дефинисања и улози радничке класе. Сигурно, да то није једноставан проблем и чини ми се да je и у Платформи ово једно од ретких питања ко je, ако могу тако да кажем, није сасвим доследно изведено. Ту je, прво, извршен покушај да се на један доста сажет начин диференцира став Платформе од различитих других ставова, који, полазећи привидно од одређених промењених социјалних околности у савременом свету, у суштини негирају егзистенцију радничке класе. Помину се разлози који се том приликом наводе, као рецимо, да je научно-технолошка револуција, толико значајна да се положај и карактеристике радничке класе мењају, затим, да долази до исшчезавања класичног мануелног рада, даље, да пораст терцијалне делатности такође доводи до тога и на крају се помиње и инсистиране на улози интелигенције, чија промењена улога, по овим теоријама, доводи и до промене карактеристике радничке класе. И доследно томе, на почетку одељка који расцравља о овом питању, констатује се да je „радничка класа историјски дефинисана и афирмисала се у прошлом столећу од класе по себи у класу за себе”. А аље каже се; „када се у документима говори о радничкој класи оида се узима овај појам радничке класе”. Значи, узима се родничка класа као историјска категорија, односно, једноставно 'да кажемо, појам радничке класе у класичном смислу речи, како су то иначе дефинисали и класици марксизма. Међутим, вероватно и под притиском објективно промењених околности и због потребе да се у тим промењеним околностима наново, можда прецизније, дефинише радничка класа, нарочито у односу на наше услове, долази, чини ми се, до одређеног одступања од ове претходно изнете дефиниције. Цитирам места на којима се то, како ми изгледа, чини. Прво се каже „да се у условима друштвене својине ... сви л>уди који раде тим средствима и живе од свога рада чине основну базу радничке класе”. Даље: „Техничка и друга интелигенција која учествује у производном процесу у самоуправним односима, ако то већ није, постаје део радничке класе”. Значи. ту се убраја постелено и техничка и друга интелигенција. Даље: „И радио сељаштво са менагьем продукционих односа, све више прелази у радничку класу”. Као резиме тога, заправо, износи се критериј на основу кога се и ови слојеви укључују у радничку класу и каже се да није битна функција, делатност, „да ли je неко инженер или физички радник, већ какав je његов положај у продукционим односима”. Значи битни критериј je положај у продукционом односу који се на основу свега овога великим делом заснива или чији je битан елеменат, на основу овога, што je изнешено у Платформи, постојање друштвене својине и самоуправљања на тој друштвеној својини.