Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

240

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ha крају, на основу тога што се велики број ових социјалних категорија мање или више укључује у радничку класу, долази у схвари, до прелажења појма радничке класе у појам радног човека, тако да се фактички не прави нека битна разлика између појма радничке класе и појма радних луди, или радног човека. Y суштини сви они који раде на друштвеним средствима за производњу у друштвеној својини, у свим областима друштвене делатности, сачињавају и основну суштину, основну садржину радничке класе, а и радног човека. Тако имамо ситуацију коју je Печујлић дефинисао као ситуацију ко ja довољно не диференцира фактички различите положаје и на основу тога доводи до могућности коришћења тог фактички различитог положаја и стварања повољнијих услова за одређене социјалне групе. Ja бих био Слободан да укажем на једну могућност можда нешто друкчије анализе ко ja би могла да покаже да ипак треба правити доста значајну разлику између онога што би могло да руде радничка класа и у нашим условима и осталих да кажем, радних слојева. Наиме, изгледа да je уобичајено да се у нашој политичкој литератури појам радничке класе, пре свега, заснива на појму својине. Иако се полази, рецимо, од класика марксизма, пре свега, можда од Ленина, да се занемарују неки друти елементи о којима су класици марксизма водили рачуна. Наиме, када се каже, када Ленин каже, да класу сачињавају људи који имају различит положај у историјском типу друштвене производње и наводи се неколико елемената, од којих je један однос према средствима за производњу, други, положај у оргаиизацији рада и тако даље, да не цитирам свима познату дефиницију, онда се може констатовати да он положај класа посматра много комплексније. На основу тога, би вероватно могли констатовати да измењене карактеристике једног од елемента, не морају битно утицати на положај класе као целине. Конкретно хоћу да кажем, да у нашим условима, са променом својине уколико се задржавају различит положаји социјалних група који потичу из неких других карактеристика, рецимо, положаја у организации рада, онда можемо основано сумњати да постоје тенденције да се репродукују одреВени класни односи. Када кажем положај у организацији рада, ja пре свега мислим, да битно различите положаје који настају на основу тога што на овом стушьу развоја средстава за производњу, постоји и оно што бисмо назвали технолошком и друштвеном поделом рада. Та подела рада која није само подела на умни и физички рад, али сигурно тај моменат поделе на умни и физички рад je веома значајан, доводи до тога да су одре Вене друштвене груше, не мислим у оквиру основних организација удруженог рада, у оквиру предузећа, у оквиру основних производних јединица, него у оквиру друштвене производите као целине, у значајно различитом положају. Нећу да кажем у битно различитом положају, али свакако и значајно различитом положа ју. На основу друштвене и технолошке поделе рада и стечених социјалних познција, одре Вене социјалне групе фактички управљају процесом друштвене производње као целине, док друге социјалне груше односно оно што бисмо могли назвати класичном радшгчком