Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

241

ДИСКУСША

класом, фактички се налазе у ситуацији да реализују, пре свега, својом физичком могућношћу, одређени ток материјалног процеса производње. Таква ситуација настала у оквиру, значи, глобалних друштвених услова, може бити значајно измењена увођењем самоуправљања. На тај начин ce y друштвени положај трупе уводи један нов елеменат који сигурно утиче hна положа] у одлучивању, ам у основи тај елеменат, увоВегье самоуправљања, не брише овај први елеменат њихов положа] на основу техыолошке и друштвене поделе рада. Према томе, док имамо одређени ступай. разво]а производње заснован на савремено] технологии, имамо и одреВену тенденцију цепања друштва на слојеве који управл>а]у друштвом на основу свога положаја у друштвено] репродукцији и на оне слојеве ко]и материјалну производњу реализу]у својом активношћу. Y условима друштвене својине и постепеног мењања продукционих односа, ова тен денција, заснована на одреВеном стушьу разво]а производних снага, губи на оштрини и постепено, са укупним променама у матери]ално] и другим сферама друштвене делатности, доводи до формалног и фактичког изједначавања положа] а свих чланова друштва, до укидања класних и других разлика. МеВутим, по класну садржину покрета може бити опасно превелико инсистирање на истоветности положа] а у продукдионом и свим другим односима свих чланова нашег друштва, пошто, како сам покушао да покажем, истина на ]едан сасвим кратак и сумаран начин, мада проблематика захтева много озбиљнију анализу, таква теори]ска основа може у неким случајевима допринети неувиђању стварних разлика које нужно посто]е и које у многие случа]евима доводе до тенденције отуђења вишка рада од радничке класс. Наравне, не мислим да кажем да у нашим условима слојеви који нмају повољнији положа] у друштвено] подели и организации рада поседу]у аутоматски и одређену политику, културну и економску моћ и да се репродукују као класа. Али, морамо више водити рачуна да je и то одреБена тенденција. Ако поВемо од такие анализе чини ми се да ]е онда веома ]асно каква je улога и субјективних фактора и Савеза комуниста и самоуправљања у таквим условима. Аругим речима, већа организованост, константно настојање организованих снага друштва, да се та] један законити однос који доводи до различитих положа] а превазилази јесте један од основних услова реализације битних социјалистичких начела. Уколико имамо и једну теоријску концепцију која те разлике не истиче довољно јасно, и уколико немамо једно стално настојање да се те разлике у одреВеним околностима превазилазе, чини ми се да ће, да тако кажем, и законито долазити до јаснијег цепања, што се догодило после дњих година, на супротстављене социјалне трупе. Према томе, да закључим, сматрам да би у Платформи та] моменат могао да буде нетто доследније изведен и нешто јасније изражеы, тако да и улога радничке класе и појам и однос према радном човеку, буду доследније дефинисани. Истина, на основу политике активности у последње време и обезбеђивања радничке већине у разним форумима и организацијама, у пракси се, бар за сада, прави сасвим јасна разлика између ових појмова.