Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

3

ПРОБЛЕМЫ CABPEMEHOr УСТАВ. УРЕБ. И ИЗБОР. СИСТ. И ДЕЛЕГ. СИСТ.

За конституисахье модерног изборног система и његову еволуцију су од нарочитог знача] а идеологи] а и политичка филозофија либералне буржоазије. Процес полнтичке еманципације и прокламовање формалне ]еднакости утицали су на развитак неких основних принципа изборног система: ошпте бирачко право, полазећи од премисе да су л>уди једнахси те да стога треба свн да равноправно учествују у изобрима односно обра зовању основних политичких представничких институција друштва; већински принцип уз одређена права мањине; право изабраних да представљају бираче и сами образују „оххшту вољу” одлучујући „политичко-законодавно” самостално, т]. принцип „представничког мандата итд. Ови принципи нису се одмах учврстили као такви: они су резултат једног дужег процеса борбе. Одређене варијанте више или мање либералног буржоаско-демократског система развијале су се сагласно историјским, економским, политич ким и културнгм условима појединих земаља, сагласно друштвено-политич ко] структури дате земље као изразу хьене друштвено-класне структуре. Оне'су се развијале у условима оштрих протнвуречности капиталистичкох друштва и потребе владајућих сло]ева да често чине „уступке” основним друштвеним сло]евима. Ова начела налазила су се у садржини основне концепције представиичког система, повезане с теори]ом о суверенитету; и то суверенитету апстрактне нације у Француско] (и, у вези с њеним утицајем, у низу континенталних европскнх држава), као и суверенитету парламента у Енглеско]. Супротно томе, одређени тхсторијски услови у Немачко] и неким другим земљама, афирмисали су схватање и теорију о државно] суверености као не толико правном колико, и пре снега, политичном принципу. Y односу на изборни систем, ове теорије су утицале на схватање о карактеру бирачког права. Наиме, под утицајем претежно либералних теорија учврстила се концепција о бирачком праву као слободи, личном праву. Насупрот томе, под утица]ем схватахьа у Немачко], избори су третирани као јавна служба, фунхсција. То je имало даљих последхща на конкретно уреВивахье бирачког права као општег и једнаког права у односу на ограничено и неједнако. МеВутим, ова схватахьа у процесу еволуције изборнох система хшсу била увек потпуно међусобно опречна. Y низу својих елемената, она су се напротив неки пут међусобно приближавала. Тако ]е у прилично] мери било учвршћено схватање, полазећи баш од апстрактнох суверехштета народа, нације, о изборима функцији. Према том схватахьу, бнрачко тело и парламент су носиоци различитих функција: образовахьа политичког представничког тела, без непосредног утица] а на хьега, и функ ција представничког тела односно изабраних представннка у хьему. Сагласно томе, представничко тело je независно од бирача који су га изабрали и тиме остварили одре Вену функцију. Ова фунхсција одстрањивала je поред осталог и могућност постојања опозива изабрагшх од стране бирача. Развитак либералне државе ишао je путевима низа самог система као формално-демократског у коме су нове класе и друштвени слојвви тражили да се принхщпи и институције учврсте као стварно демократсхш прихщипи и институције. Наиме, избори као један од најзначајнијих политичких процеса представљали су, опште узето, основ постојања власти. МеВутим, у противречним условима таквог друштва, избо-