Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

379

ПРИКАЗИ

дитета. Што се тиче криминолошког истраживања оне могу да користе криминалној феноменологији и у веома ограниченој мери истраживању и разјагпњењу злочина. Y обасти откривања неких карактеристика настанка криминалитета потребно je изналажегье биографских података из психолошког и социјалног домена. За успешну сарадњу између полиције и криминолога потребно je стандардизовано школовање на екземпларним случајевима. Y свему овом треба имати на уму и опасност »circulus vitiosus« која се крије у збиркама података, найме реч je о могућности да се једно лице сврстано у збйрку стално јавља као осумњичени код сваког новог кривичног дела. Студија Е. Стефана заслужује сваку пажну независно од тога да ли ћемо се с њим увек сложити или не. Са овоаг ктьигом аш ималю један изванредан преглед стања ствари о електронској обради података у раду кривичне полиције и она крије у себи Ашоге могућности за даља проучавагьа ове проблематике.

проф.

Д. В. Димитријевић

Ж. Ведел: АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО ФРАНЦИИ. Превод с француского др Ентина Л. М. Под редакцией др Крутоголова М. А. Изд. „Прогресс”, Москва 1973, стр. 512. 1. Y низу превода иностране правые литературе у Совјетском Савезу објављен je уџбеник француског управног права који je дао проф. Жорж Видел. У предговору овог превода др М. Крутоголов и проф. др А. Лунев пре свега истину да je ово нешто скраћено издање уџбеника проф. Ведела. Међутим, оно што je од интереса јесте сама оцена коју они дају о делу. Поздрављајући појаву овог превода истину да je теорија француског права имала утицај на развој управног права многих буржуаских држава па и на развој управног права у царској Русији. Указују исправно да се управ но право и у Француској као и у другим државама појавило и развијало прво као право чији je предмет делатност државних органа полицијског карактера. Међутим, са постепеним пшрењем улоге државне управе у регулисању економских, социјалних, научних и других страна живота буржуаског друштва, пропшрен je круг проблема које проучава управно право. Подвлаче да се у савременом управном праву у буржуаским државама појављују правка и организациона питања ко ja се односе на државно планирање економике и управљање државним капиталистичким предузећима. Стога закључују да управно право буржуаских држава и сада проучава полицијско-регулативну делатност државне управе. Поред тога истину, да и поред многих субјективних особености посебних теоријских гледишта буржуаских правних теоретичара, суштина свих ових гледишта je одражена у општој тежњи да се истакне некласни односно надкласни карактер дел'атности управе у буржуаској држави као и надкласна правка заштита управног судства. Аајући опеку о универзитетској настави управног права у Француској писци предговора сматрају да се начелно мало разликује од науке управног права у другим буржуаским државама. Посебно указују да je у правној науци свих буржуаских држава тежња да се делатност државне управе прикаже као опште национална која служи општем интересу независно од класне припадности чланова друштва. С тога подвлаче да je то характеристично и за управно право Француске. МеЪутим, подвлаче такође да има науке која je више либерална односно прогресивна a постоји и наука која je конзервативна и чак револуционарна. Напредна наука по држава демократске тенденције развоја бур-