Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

494

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

меном Закона о пензијском осигурану, jep се поступак за то право водно од 14. новембра 1963. године, a овај Закон престао je да важи 31. децембра 1964. године. Па истом становишту je и пресуда чије образложене гласи; ,Дад суд доноси пресуду која у свему заменује акт управног органа, да je дужан да примени све материјалноправне прописе који долазе до примене на тај случај и ако je управни орган у ранијем поступку проггусхио да примени одређени пропис" (Решење Савезног врховног суда Уж. 2505/58 од 16. маја 1965. године Збирка судских одлука книга 111, свеска II број 368). Време спровођења појединих фаза поступка не утиче на примену материјалног прописа, ни по овој пресуди, сем неравно време подношења захтева, односно покретања поступка. Ако се одступа од правила нашег правног поретка према коме се правки однос расправља применом објективног права важећег у време настанка тог односа, онда то треба и прописати прелазним одредбама новог прописа. Y том смислу je и правно схватање Савезног врховног суда у пресуди Уж 787/53 од 11. јула 1953. године, које гласи: По опште важећим правним правилима свака правна норма обухвата само оне правке односе који су настали по њеном ступању на снагу. Но нова норма може одредити и другу правку ситуацију (Збирка одлука врховних судова 3 —1955. одлука бр. 284). Ту другу правку ситуацију, одступање од наведеног правила пропнсао je Закон о стамбеним односима („Службени гласник СРС”, бр. 29/73) када je у плану 93. цредвиђено да се нови закон примењује и на предмете где je поступак покренут по ранијем Закону ако није донето решење у првом степену или ако je донето па буде поништено и предмет буде врайен првостепеном органу на поновни поступак. Та одступана садрже и ч\. 36. Закона о расправ.ъану имовинских односа насталих самовласним заузећем земљишта у друштвеној својини („Сл гласник СР Србије” број 50/60) прописујући да ће се по овом Закону расправл>ати сви случајеви где je поступак покренут пре неговог ступан>а на снагу, ако до тог дана није донето коначно решење или ако збо! поништења коначног решена у управном спору буде предмет упућен на нови поступак. Посебну пажну привлачи ситуација: захтев je поднет за време важена једног хтрописа а странка по том пропису не испунава услове за остварене права, захтев се решава за време важена другог прописа по коме странка испунава услове за остварене неког права, а у прелазним одредбама о томе није ништа прописано. У оваквом случају мора се узети у обзир начело економичности поступка, затим начело о помоћи странди да брзо и законито оствари своја права, нарочито дужност органа управе прописану у чл. 5, ст. 2. ЗУП-а да упозори странку да се гледишта нових прописа може да оствари одређена права. У том случају би требало ценити прво да ли су за важене ранијег прохшса настали услови за настанак правног односа, у материјалном смислу, па ако нису, онда ценити настанак услова по прописима важећим у време одлучивана о ствари. Ово je нарочито од значаја ако je основ неки животни догађај који траје. Било би то превшие формалистично понашане ако би се тражио нови захтев да се о ствари решава и по новим прописима. Истина je