Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

513

ПРИКАЗИ

на основу премеравања дужине костура односно дужине поменухих костију треба у сваком пој едином случају узети у обзир могућности индивидуалних свој става и утицаја разних хроничних дегенеративних и запаАјИвих промена на развој костура у целини или појединих делова костура односно појединих костију. Одређивање животног доба особе на основу припадајућег костура люже се вршити помоћу бројних особина и свој става кости, као и помоћу бројних метода. МеВу ове спадају; развој и раст костију, окоштавање костију, развој млечних зуба, замењивање млечних зуба сталним зубима, ницање и развој сталних зуба, окоштавање шавова лобање, срашВиватье окрајака (епифиза) и средине (дијафиза) дугих костију, регресивне промене на костима и многа други чиниоци. При овом утврђивању могу се применити многи методы, а меЬу њима су најважнији, нарочито ако je реч о претраживатьима на костима живих, рендгенолошка претраживатьа, али и друга (спектрална итд.). На крају монографије налази се и списак литературе који садржи 310 наслова од 385 аутора у временском раздољу од преко четрнаест деценија. Најстарије из 1831. год.; В. Orlila et L. Lesueur, Traité des exhumations juridiques etc. Paris (Bechet), Bd. 11, a најновији: Schmitt, H. P., und К. Satemus, Beiträge zur forensischen Osteologie, 111. Zur Frage der Bestimmung des Indivi dualalters an Hand der Dicke der Schädelkalotte. Z. Rechtsmedizin 72, 40, 1973. Kao закључак; монографија A- Бројла садржи обил>е чињеница, статистичких података и метода твшпе од 300 аутора за последњих четрнаест деценија о проблему идентификације костура. Цео материјал аутор je исцрпно, зналачки и критички обрадио, тако да ова монографија представља неопходан приручник за судске медецинаре, патологе, анатоме, антропологе и палеонтологе, али и за истражне органе и правннке уопште.

Ар

Момчило Василић

Jean F. Heim: LA RÉPARATION DE LA CHOSE DÉFECTUEUSE DANS LA VENTE AU DÉTAIL; Lausanne, 1972, p. 126. Студија доктора Жана Ф. Хајма (Jean F. Heim-а) изашла je из штампе у Лозани пре две године под насловом „Оправка ствари са недостатком код продаје на мало”. Мада се са малим закашњењем приступа њеном приказивању чини се да оно има свог оправдања. Студија je утолико значајна што аутор у њој предлаже нова решења у погледу измена одреВених одредби швајцарског Законика о облигацијама, а она се тичу одговорности продавца и произвоВача (фабриканта) за недостатке ствари код уговора о продаји на мало. Запажајуђи да данас продајом доминирају атхезиони уговори који потискују аутономију воље странака у области уговорања, аутор указује на то да je при таквом стању ствари однос снага код уговора о продаји, нарочито индустријских производа, у односу на протекла времена, битно промењен. Y савременом промету индустријских произвола купац je стављен у видно неповољан положај према трговинској организации која продаје туђе произволе. Аутор налази да су се правила која садржи одредба члана 199. швајцарског Законика о облигацијама показала као недовольна да заштите купца од „лукавости” продавца. Обрнуто, Законик иде на руку продавцу, јер му пружа могућност да ограничи или искључи своју одговорност за недостатке ствари путем такоззаних „општих услова”. Поред тога, аутор указује на чињеницу да одсуство законског регулисања одговорности произвоВача (фабриканта) још више отежава положај купца у продајном односу. Будући да швајцарско право није посебно регулисало одговорност произвоВача за недостатке гьегових произвола крајњем