Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ XVII САВЕТОВАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ САВЕЗА ЗА УПРАВНЕ HAYKI И ПРАКСУ

Југословенски савез за управне науке и праксу, веран традицији окупљања људи који ce баве уцравном теоријом и праксом ради заједничког расправљања тема које су из њиховог подручја рада, одржао je и ове године своје XVII по реду саветовање, у Кладову, 24. и 25. октобра. На саветовању ce расправљало о двема темама, „Државни органи и организације удруженог рада" и „Изврпши органи општинских скупштнна”. Реферат за прву тему припремио je Владо Лембергер, самостални саветник у Савезном секретариату за правосуђе и организацију савезне управе, а за другу Љубиша Зарић, директор Републичког завода за јавну управу СР Србије и председник Савеза удружења за управне науке и праксу СР Србије. Као прилог за дискусију о другој теми саветовања послужио je рукопис Илије Бекића, директора Републичког завода за јавну управу СР Хрватске, „Положај, функције и организција извршних вијећа у опћинама”, припремл>ен за објављивање у часопису „Наша законитост”, Владо Лембергер je пошао од констатације да су давно напуштен систем управљања, односно администратнвног и оперативног руковођења радним организацијама од стране државног апарата и пиво самоуправне афирмације организација удруженог рада и демократизације односа у друштву основне детерминанте и за положај управе и организација удруженог рада, као и за односе између државне управе и организадија удруженог рада. Самоуправно друштво поверава државној управи само таква овлашћења којима ће управа доприиети развоју самсуправних односа, односно онемогућавати и сузбијати негативне појаве у развитку тих односа. Друга страна јединственог процеса демократизације управе у нашем друштву јесте поверавање регулаторних и других управних функција са јавшш овлашћењима вандржавним структурами. Притом су за сагледавање овог односа и процеса битна следећа три питања: 1) питање могућих критеријума за проверавање јавних овлашћења и природа тих јавннх овлашћења датих организацијама удруженог рада; 2) природа и видови односа између државних органа и организација удруженог рада и 3) положај организација удруженог рада (установи) које оснивају друштвено-политичке заједнице ради остваривања својих функција. Y вези с првим комплексом питања референт напомшье да се појам „поверавања јавних овлашћења” политики и идејно не може поистоветити с појмом деетатизације. Пре би се могло говорит о томе да овај појам означава декомпозицију и децентрализадију државних послова, односно функција. Притом би као критеријумн Јза поверавање јавних овлашћења организацијама удруженог рада требало да служе делисходније, односно радионалније вршење одређених послова и чшьеница подударности послова који ce поверавају с пословима организација