Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

518

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

општину, утврди одговорност изврпших органа према скупштини за стање у друштвено-политичкој заједници као целини. Референт je, имајући у виду целину права и дужности општине, сугерисао да такву одговорност треба најпшре схватити. Питана одговорности изврпших органа за спровођење политике и за извршаване прописа и других аката скупштине, као и за усмеравање и усклађивање рада општинских органа управе нису спорна. Разлог за ново уставно институционализовање извршне функдије у општини лежао je у чшьетшци што су ресорно организована општинска управа и разу Вена структура савета, као политичко-изврпших органа, утицали на недовољну ефикасност функдије извршења у општини, па и у глобалном политичком систему, „иако то нису били ни једини ни најважнији разлози". До сада je већ више пута у многим политичким документима, јавним расправама и јавности као целини истицано да je извршење најслабије подручје нашег система и да су најкрупнији проблеми настајали због тога, а не због неадекватно или погрешно утврђене политике, одно сно донетих прописа. Y вази с питањем нормативних овлашћења изврпших органа општин ске скупштине истакнуто je да je оно до сада углавном екстремно уређено применом „генералне” или „ограничене извршне клаузуле. Референт je сматрао да „одговорност изврпших органа за статье у општини и активно схваћена ова одговорност, претпостављају генерално овлашћење изврш них органа у општини, на сличая начин као и у ширим друштвено-политичким заједницама. Мера ограничена овог овлашћења проистиче из при роде и карактера самих одлука општинских скупштина, као гьихових основних нормативних аката. Треба рачунати да ће самим одлукама од носи бити тако уреВени да ће се извршни органи нужно кретати у пра вним оквирима. Свако излажење из тих оквира нормално претпоставља одговарајуће, не само правне, већ и друге санкције. Сем тога, изложеној позицији ових органа не одговара условљавање нихове нормативне интервенције искључиво за изречно овлашћење, какав je случај био до сада”. Референт je дао неколико напомена и у вези с неким питањима организације, састава и метода рада ових органа. Тако он сматра да извршни органи који су састављени само од старешина општинских органа управе не могу бити потпуни ослонац скупштини за ефикасно вршење уставом утврђене функције извршења. Y саставу тих органа не би требало да се налазе ни водећи функционери друштвеыо-политичких и радних организација, не само због одреВених политичких опасности, вей и због чшьенице да њихово ангажовање у раду ових органа објективно посматрано не може 6<ити На основу увида у већи број статута и пословника општинских скупштина, као и аката о организации и раду изврпших органа може се закључити да су статутарно и пословнички проблеми који се тггчу метода рада изврпших органа општинских скупштина у већој мери задовољавајуће одређени. Y веома систематичном и документованом прилоту Илије Бекића обрађена су следећа питања: значење уво Вења института извршног већа у општини, положај и функције извршног већа у општини и састав и организација изврпших већа у општинама (анализа проблема и закључци на основу праксе у општинама са територије СР Хрватске). Посебан квалитет овог саветовања била je подстицајна и веома квалификована дискусија. Иако она није увек била свеобухватна (што се нарочито односи на прву тему), продубљеност обраде појединих питана везаних за одређену тему била je од користи како за управну науку тако и за управну праксу, што je један од битних циъева окупљања послеиика с једног и с другог подручја рада. Израз увиђања овакве користи био je, свакако, и једногласан закључак овог скупа да се с расправљањем поменутих тема настави и на једном од следећих саветовања. Но,