Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

464

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

описнвању и објашњавању, јесте задатак ове науке. Она je и емпиријска и нормативна наука. Као нормативна, она мора да се бави позитнвним прописима и да врпш тумачења тих прописа, конструкцију појмова и њихово систематизовање. Све то изискује специфично нравно мишљење, које по својој моћи превазилази мишљење у другим областима. Но, позитивни прописи не представљају целокупно право, па je то и нагнало представнике тзв. „школе слободног права” да практична решења траже изван прописа, рачунајући са осећањем правде и свешћу судија и правника-практичара. Y складу са схватањем права и улоге правника неизбежно се одгајају правнички кадрови, организују студије, ствара се професионална етикд и друштвена улога правништва. 4. Y складу с таквом методолошком оријентацијом уследио je и Радбрухов начин разматрања предмета ове књиге, у целини и поједlшим деловима. Нигде се не осей а неко уско позитивистичко становиште, јер право не осветљава „кроз прописе” и описивањем појединих правних установа, већ првенствено као саставни део целокупне културе, односно укупних друштвено-историјских услова у којима се право ствара и развија. Зато ту има указивања на везу са економским животом, са политичким збивањима, са пој единим факторима културног живота, са историјским чшьешщама, а нарочито са становишта утицаја свега тога на изграђивање права као вредности уопште и појединих правних вредности посебно. Захваљујући свему томе, подједнако су истакнуте историјска и савремена димензија права, његових најважнијих установа. Тако су одговарајући проблеми свестраније поставл>ани, добили су већу тежину, омогућили шире и потпуније увиде у сложену стварност. Право и правке установе у таквом сагледавању показују се са својим стварним друштвеним значајем и значењем. Пошто и не постоје сами за себе, правни облици добијају одређену друштвену садржину и с.мисао и тек помоћу тог смисла врше своју улогу, a такоВе тек откривањем тих момената нравна наука остварује своје задатке. Исто то, само на свој начин, постиже и правка пракса. Следствено томе, Радбрух своја разматраньа утемељује на неопходним подацима, оним најважнијим који су довољно упечатљиви или који су у маси осталих података добили одреВени значај. Али ни њих не узима у цил>у ошlсивања појединих правних установа, већ у циљу њиховог заснованијег објашњавања. Yomure, тежнште разматрања налази се на откривању развојних тенденција и подлоге структурисагьа модерног права и правних установа. Зато такво сагледавање не оптерећују појединости и неважне ствари, али истовремено у предњи план избијају најважнији моменти. Самим тим, целина права je истакнутија од ньегових делова и појединости, а поготову од свега онога што нема неког приметног значаја за целину. Ynpaßo зато што су најважнијп подаци о развоју и изгледу модерног права и државе уклопл>ени у објашњења и оцене, у развијање одређених поставки, књига има изразиту теорнјску физиономију, a њена садржина окренута je на уопштавања чак и онда када су изложена питања и установе одреБеног позитивног права.