Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

467

ПРИЛОЗИ

ном праву. Оно даје мерила и вредности позитивном праву, а позива се на статичну или променљиву „природу човека” или, пак на „природу ствари” у најновије време. Сличыо се поставља и питање везаности права за идеју права: ова идеја проистиче из три основне вредности које су њени саставни елементи: правде, сврсисходности и правке сигурности. Као посебна вредност самог права, а не људи, правка сигурност се испољава у следећим моментима: право je позитивно и законско, затим, суђење по праву засновано je на чшьеницама, а не произвольности, даље, постоји могућност отклањања и исправљања заблуда, најзад, постоји систем поделе власти чиме се постиже то да ce уравнотежује законодавство са управом и судством, који примењују опште норме. APY ra вредност, сврсисходност своди се на испуњење етичких дужности, гарантовање спољне слободе и основних људских права. Што се тиче правде, она je најзначајнија вредност и узима се као основно мерило вредновања и оцењивања позитивног права. Она je апсолутна вредност (као што су лепота у уметности, истина у науци, добро у етици), па се из саме себе изводи. Језгро joj je предзаконска мисао о једнакости, у формалном и садржинском смислу. Схватајући тако право, Радбрух je и дошао до своје кл>учне тврдње да постоји „законско неправо" и „надзаконско право” и тако, у ствари, модификовао тезу о природном праву и правди као саставним деловима права. 8. Следећих десет делова, у ствари, представл.ају посебну целину у којој су захваћени предмети појединих грана права, односно позитивноправних дисциплина. По тематским одреЬеььима и насловима углавном се види Радбрухова подела права и правних наука, али то није позитивноправно излагање. „Државно право” (с. 54—87) посвећено je претресању повезаности права и државе, значају уставног поретка, развоју модерне уставности превазилажегьем сталешке и апсолутне државе, улози начела поделе власти уопште и код обезбеђења људских основних права посебно, историјском изгледу монархијског принципа, парламентарној влади, суштини федеративне државе и, најзад, Бизмарковом, Вајмарском и Бонском уставу. „Приватно право” (с. 88—111) садржи питање поделе права на јавно и приватно, утицајима римског права на немачко право, основни појам субјективног права, правног лица, стварном и облигационом праву, о Немачком грађанском законику и савремености, о породичном праву. „Трговачко право” (с. 112—118) показује особине овог права, његову повезаност са граВанским правом, значај у стварном животу. „Привредно и радио право” (с. 119 —134) показује услове настранка ове нове гране права, утицај ратне привреде, социјализације, односа привреде и државе, даље настанак радног права са уговорима о раду и тарифним уговорима, питање саодлучивања и уопште односа послодаваца и радника. „Кривично право” (с. 135—157) садржи погледе на основне проблеме ове гране права, на кривичноправне системе, питање казни, значају начела законитости, традиционалном и модерном судији и сл. „Судско право” (Gerichtsverfassungsrecht, S. 158—184) односи се на питања поделе власти, судске независности, адвокатуре, улоге судова у