Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

приносима присталица разних психолошких школа ОАпорт (Allport), Марфи (Murphy), Њукомб (Newcomb), Левин (Levin), Морено и др.). Она се као хаква развија од почетна, овога века и можемо je дефинисати као научно проучавање понашања поједннца у друштву ( 21 ). Неке области њеног проучавања могу бити од велшсог интереса за криминологију, као на пример социјализадија човека, a криминализација je такође само извесно формирање личности у друштву, негативна социјализација. Тако су већ досадаипьа истраживања допринела бољем разумевању ставова и тежньи, намера и ионашања разних друштвено неприлагодљивих и фрустрираних лица. Студије о осцилацијама агресивности, о трансформацијама нивоа аспирација, о ефикасности фактора за промену ставова и мишљења, довеле су до нових концепција у утицању на промене понашања како појединаца тако и трупа ( м ). Што се тиче утицања на формирање крииинално психолошких праваца, социј алана психологија дала je свој главки допринос путем својих проучавања групног понашаља, путем проучавања интеракције измеВу појединца и трупа којима он припада, при чему интеракција подразумева узајамност ( м ). На основу резултата социјалне психологије о утицају трупа на понашање појединца, развијао се известан број такозваних теорија група у криминалној психологији, као на пример: теорија диференцијалне асоцијације Сатерланд (Sutherland), теорија диференцијалне идентификације Глазер (Glaser), теорија културног конфликта Селин (Sellin), теорија поткултура Коен (Cohen), теорија контракултура Јингер (Tinger) и друге ( 24 ). Ми ћемо се на нека од ових схватања Сатерланд (Sutherland) join вратити у вези са бихевиоризмом у криминологији. Овде треба да споменемо да се теорија диференцијалне асоцијације, као и нека друга учета о групама, ослаиьа на једну познату психолошку односно социјално психолошку теорију, на теорију унења. Учење, које je раније сматрано за намерно запамВиватье вербалног материјала путем понављања, у новијој психологији бива дефинисано као релативно трајне промене понашања на основу искуства i 2 5). Теорија унења појавила ce већ у првобитној криминолошкој литератури у делима Габјријела Тарда (Tarde) у његовом закону имитације, према којхем, најгрубље речено, до злочина долази у след подражав ања. Тардов утпцај на криминалну психологију ипак изгледа да није довео до формирања посебног криминално психолошког правца. Али зато je психолошка теорија учења коришћења y оквиру социјално психолошког правца, a видећемо да ју je користио и бихевиорнзам, како за објапгњење понашања уопште, тако и за објашњење криминалног понашања. Бихевиоризам, или психологија. понашања, развијао се на линији већ напред помињаних објективних неуро-рефлексолошких концепција. Бихевиористи Ватсон (Watson), Толман, Лашти (Lashley) и др. критике»-

(si) Рот; Општа психологи ja, стр. 289.

(22) Mira Y. Lopez: Manuel de Psychologie juridique, стр. 14. (23) Reuchlin: Histoire de la Psychologie, стр. 104.

(24) Милутниовнћ: Кримииологија, стр. ПО—l22.

(25) Рот: Општа психологи ja, стр. 108.