Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

479

ПРИЛОЗИ

психологије. Што ce тиче коришћених текстова, вероватно су најчешће цитирана два места из Марксових радова. Прво je познато место из Предговора за Прилог критици полнтичке економије где Маркс каже да „не одређује свест људи њихово бнће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест” ( 35 ), a друго je цитат из VI Марксове тезе о Фојербаху да „људска суштина није неки апстрактум који je својствен појединачном индивидууму. Y својој стварности она je свеукупност друштвених односа” ( 36 ). Дијалектичко-материјалистички принципи материјалности, развојности, многоструке повезаности и други, примењују се и у психологији, где je друштвену концепдију личности обрађивало низ аутора (Тјеплов, Мерлин, Ерес и др.). Овај општи психолошки правац има свој одговарајући одјек и у криминално ј психологији, па се ноже рећи да данас имамо већ јасно формиран правац марксистичке криминалне психологије. Од пре више година појавл>ују се и у социјалистичким земљама книге које ca марксистичког становишта расправљају психологају криминалитета (нпр. у оквиру њига Герцеызона и др., Решетникова, Лекшаса и др., итд.). Али овај криминолошки правац нарочито je постао међународно познат приликом VII међународног конгреса за криминологију у Београду 1973. на коме су међу осталима југословенски криминолози (Милутиновић, Водопивец, Пешић, Водинелић, М. Петровић и др.) садржајно расправљали и криминално психолошка и друга питања. Марксистички криминално пси холошки правац се и даље развија, аэи као што смо већ раније показали на примерима укрштања других праваца, ни марксистички правац не искл>учује прихватање научно основаних резултата биолошког, психопатолошког, психоаналитичког, социјално-психолошког, бихевиористичког и клиничког криминално психолошког правца. Осврћући се овде на марксистички криминологики правац ми смо у нашем навођењу спили до најактуелнијег стања праваца криминалне психологаје и до најактуелнијег утицаја који je развој психологије, уз друге факторе, врпшло на формирање ових праваца ту се сада можемо запитати да ли није требало да споменемо још неке од бројних праваца и школа у психолошкој науци који су, ако ншпта друго, можда посредно преко праваца које смо наводили утидали и на криминалну психологију. Међутим, ми овде ни смо били у могуйности нити смо себи поставили такав задатак, да дамо комплетан историјат психологије и криминалне психологије, па смо зато из овога приказа изоставили оне податке о развитку психолошке науке који нам нису изгледали у релативно блиској вези са формирањем праваца криминалне психологије. Могло би се поставити и питање да ли су правци криминалне психологије одговарајуће одређени или их има више или магье или су друкчији него што je описано? Изгледа да за сада они који су овде наведени одговарају савременом стану криминолошке науке, што не значи да се ово стање неће ускоро променити.

(35) Карл Маркс: Критика политичке економије Предговор и увод, стр. 9, Култура, Београд 1949 (61).

(ев) Карл Маркс; Тезе о Фојербаху, VI теза (објавл.ено као прилог уз рад Ф. Еингелса „Лудвиг Фојербах и крај класичне немачке фнлозофије”), Култура, Београд 1947 (75).