Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

480

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Први, биолошки кримина.ано психолошки правац могао je према старијој литератури бита подељен и на више праваца (ыпр. неуро-рефлексолошки, генетачко-еволутивни, констатуционално-типолошко-карактеролошки, ендокринолошки и сл.). Али нама није изгледало потребно толико развијати учена за која током последних година интерес осетно опада, изузимајући новија истраживања везе хромсзомских ненормалности са криминалним понашањем и нека друга истраживана. Следећи правац који чине психологике теорије има извесне сродности са неким другим правцима, али су и постојеће разлике и одреВеност карактеристика толико очевидни да се овај правац није могао интегрисати са другим ученима. Трећа, психоаналитичка гсриминологија je већ тако обимна и у науци тако прихваћена као посебан правац да je ни ми овде нисмо могли друкчије третирати. Четврти, социјално-психо логики правац криминалне психологије има такође значај и специфичности да није могао да буде изостављен или прикључен другим правцима. Он се можда могао поделити на више праваца (теорије група, теорије учења и сл.). Али видели смо да баш постојећи ужи проблеми често залазе и у друге правце, те би у случају уситњавања класификације ти друга правци консумирали и потисли оно што je карактеристично за социјално-психолошки криминолошки приступ. Пета правац, бихевиоризам, веома je афирмисан у савременој психологији, a још увек релативно мало афирмисан у криминалној психологији. Требало му je ипак дата посебно место, не само због негових посебних одлика него и зато што изгледа да ће се његова криминално психолошка објашњења све више развијати. Шеста, клиничка гсршшнологија, широко je у науци прихваћена као посебан правац, те je требало да таква остане и у овоме приказу. Понеки аутор можда Йи из не као посебан правац издвојио тест-психологију, али би тиме неосновано једној техгшци пршшсао значај методолошког принципа или основног теоријског става. Најзад, седма, марксистичка криминална психологија треба да буде обрађивана као посебан правац je има потребна обележја криминално психолошког правца, стекла je одговарајућа признана, а овакав одвојен осврт на њу доприноси њеном развијању. За сада, приказујући утицај развоја психологије на формиране ових седам тенденција криминалне психологије изгледа да нисмо изоставили ни један значајнији правац, бар према схватањима која су сада распространена у стручној литератури. Али наука се развија па Be се свакако ускоро појавити нове поставке и правци који Be тежитн да криминалну психологију ускладе са својим временом и његовим научним достигнуВима. Општи развој психолошке науке вршиВе уз друге факторе и у будуВно ста утицај на формирање праваца криминалне психологије, као што га je и у прошлости вршио на овде приказани начин.

Ар

Михајло Аћимовић