Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РАЗЕ OЈ НЕКИХ ГРАЂАНСКИХ ТЕОРИЈА О МЕСТУ ЖЕНЕ У ПОРОДИЦИ И ДРУШТВУ

Ступање жене на друштвену сцену јесте неминовност и одлике XX века и наше културе. Жене целог света се боре за бол>е и праведније своје место у друштву, породици и за општи социјални прогрес. „Једна од важных одлика наше епохе je све масовније учешће жене у класној борби, у антиимперијалистичком покрету, особито, у борбй за мир”. С 1 ) Положа] и улога жене у породици и друштву су историјски условл>ени друштвено-економским, политичким —■ општим вредносним системой једног друштва. Развој места и улоге жене у породици и друштву има своју историју, теорију и политичку праксу. Први покушај на плану еманципације жене учшьен je за време велике француске револуције. Године 1789. истовремено се Декларацијом о правима човека, која je донета на Оснивачкој скупштини Француске, поднета je и „Свеска женских нада”. Аутор овог документа био je Фелисите де Кераљо. Y њему се предлаже изједначавање жене са мушкарцима у граВаонским и политичким правима ( 2 ). Револуционарна буржоазија лансирала je паролу о једнакости луди пред законом. Жан-Жак Русо (Jean-Jacques Rousseau), идеолог буржоаске револуционарне демократије залагао се за активиије учешће жена у политичким и законодавним активностима, jep je сматрао да je жена човек и има такоБе природна права. Ватрени поборник равноправности полова био je филозоф Ж. А. Кондорсе (J. A. Condorcet), Волтеров ученик и секретар Француске ака демије наука. „По којем правилу, писао je Кондорсе у књизи „О доступности жена граБанским правима” хоће жене да исклуче из друштвеног живота? Зар оне нису део нације? ( s ) Под утицајем Декларације о правима човека Олимпија де Гуж (Olimpe de Gouges) je 1791. године упугила Конвенту Декларацију о правима жена и граВанки, у којој се каже да се жена раВа слободна и рав ноправна с мушкарцем и зато треба да користи своја права и да заједно с њим учествује у раду и друштвеном животу ( 4 ). Због непогодних историјских услова ова Декларација je остала само позив a њен аутор je кажњен гиљотином. Буржуаска револуција није решила „женско питање”. Напротив, представници радикалне револуционарне буржуазије Робеспјер, Мара и други били су противници еманципације жена. За еманципацију жене у друштву и породици залагали су се социјалисти-утописти. Фридрих Енгелс, одајући заслугу Шарлу Фуријеу ци-

(1) „Мсђународно саветовање комунистичких и радничких партија", Москва, 1969. Праг, 1969. стр. 27.

(2) L. Cappezzuoli, G. Cappabianca, Storia dell’ emancipazione femminile, Roma, 1964, p. 14.

(3) Исто, стр. 14—15.

(4) »Declaration des droits de la femme et de la citoyenne«, Цитир. no; L. Cappezzuoli, G. Cappabianca, Storia del'emancipazione femminile, p, 14—15.