Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

везе. Он предлаже да ce y школама уведе домаћинство за дечаке и девојчице да 0и се и мушкарци припремили за кућне послове (“). Белгијски социолог Р. Губелс (R. Gubbels) каже: „Ми живимо у друштву у којем децу васпитавају жене.... Жена je одговорна за дете, мада дете припада и једном и другом супружнику”. „Данае, како каже Р. Губелс, много се говори о недостатку материнства, а ништа се не каже о недостатку онинства и ньеговим тешким последицама по дете. Оспоравајући теорију неофројдизма Р. Губелс je доказао да дете, које je окружено сталном бригом породице, често бива лишено самосталности и није способно да се брзо снађе у животу” С 2B ). Поред ових социолога, који нешрају теорију неофројдизма, велику улогу на плану еманципације жена у буржоаским земљама одиграла je и књига „Мистифицирана жена" од америчког публицисте Бети Фридан. Аутор je анализирао колику je штету женама нанела пропаганда теорије неофројдизма и довела до губљења свих права жена и до „феминистичког покрета”. Пораст раних бракова нанео je штету здрављу у жена. Године 1960. у САД 14 милиона жена ступило je у брак на узрасту од 17 године. Проценат жене, које се уписују на факултет од 47% у 1920. години пада на 35°/о у 1958. години. „Пре сто година, каже Б. Фридан, жене су се бориле да имају право, на више образовање, а сада девојке иду на универзитет да би себи нашле мужа”. ( 27 ). Напредни савремени буржоаски социолози се питају како да се реши „женско питање”. Постоји више размишљања. Е. Роси сматра да се неравноправное! полова у САД може превазићи помоћу делимичне промене социјалне климе у САД и помоћу ангажовагьа друштвешгх оргашгзација. Ф. И. Нај и Л. Ц. Гофин тестирали су хипотезу Џ. Басарда (Ј. Ваssarda) ( м ) који je утврдио да дете запослене мајке се осећа усамљеним, ван мајчине контроле и формира код себе антисоцијално понашање”. Они шгсу доказали и потврднли хипотезу Џ. Басарда. Напротив, нека најновија испитиватьа социолога, психолога, педагога у САД показала су да су деца, о којој се мајке стадно и превише брину, без иницијативе, зависна од других у проналажењу решења, физички слабија. Из овога следи заклучак: запосленост мајке благотворно утине на дете, поунава га cümoctojlhoctu и сем овога, подстине развој лично сти жене. ( 29 ). Ова многобројна истраживања на плану превазилажења теорије неофројдизма у САД, Енглеској, Француској, Швајцарској садрже у себи друштвене противуречности које разднру буржуаско друштво и дају драгоцен фактички матер иј ал за иегову критику. Резултати ових и многих других истраживања кажу да у породицама, где je жена запослена, долази до демократизадије структуре поро-

(25) F. Le Gros Clark, Women, Work and Age, London, 1962, p. 15.

(26) R. Gubbels, Le travail au féminin, venders, Belgue, 1967. p, 18 i 20.

(27) В. Fridon, La femme mystifiée, p. 6.

(28) J. Bassard, Sociology of child Development, New York, 1954. p. 282—286.

(29) »Daedalus« vol. 93, 1964. N. 2, p. 613.