Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

490

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

носно које дрогшее je ваљало применити у управдом поступку у којем je донето то решење. Управни акт je законит ако je то био и у време доношења. Суд законитост управног акта цени свестрано како са становишта правилне примене матер ијалних одредби, тако и са становишта правилне примене формалних одредби закона. Из одредаба чланова 1. и 10. Закона о управним споровима произилази да суд у управном спору цени законитост управног акта полазећи од оних прописа и њеховог тумачења ко je je и орган управе морао узети као основ у оквир за свој управни акт. Суд je стога везан истим прописима којима и орган управе када je доносио оспорени управни акт. Управни акт je законит ако je то био и у време неговог доношена. Он je законит ако je правилно применен како процесни тако и материјални пропис који je ваљало применити у време доношена управног акта. Накладно настале околности не утичу на иегову законитост, али могу бити разлог да се о истој ствари поново одлучује због измененог чиненичног или правног стана или за доношене новог управног акта са супротним правним дејством, супротног управног акта. МеВутим ако закон делује ретроактивно онда се негово дејство може протегнути и на законитост и правно дејство управних аката донетих раније. Наведено становиште ослана се и на примере из судске праксе, У збирци одлука врховних судова донетих у управним споровима у 1953., 1954. и 1955. години под бр. 422 објављена je одлука Савезног врховног суда према којој се законитост управног акта просуБује према прописима који су важили у време неговог доношена. У истој збирци под бр. 423 објавлзено je правно схватане из пресуде Савезног врховног суда Уж. 1872/53 од 31. децембра 1953. године које гласи; „Суд je дужан да цени да ли je оспорено решене на закону основано, независно од тога да ли су се накладно након што je оспорено решене донето, измениле околности под којима je оно донето” или у образложену пресуде Савезног врховног суда објављене у истој збирци под бр. 95 наведено je и следеће; Законитост оспореног решена цени се у управном спору према чиненичном стану које je постојало у време доношена тог решена и прописима који су у то време важили, по одредбама тог закона не би се могла ставл>ати у сумну законитост оспореног решена”. Процесни прописи примењују се од мах после ступања на снагу и на случајеве који су већ у току. У погледу примене процесних прописа опште je правило да се они применују одмах по ступану на снагу па и на оне случајеве или спорове који су били у току. Одступана од овог правила, наравно су могућа и предвкБају се одговарајућим одредбама. По правилу применују се, дакле, оне процесне одредбе које су у важности у време решавана о ствари. Својевремено у пракси судова поставило се питане да ли je после 7. априла 1965. године (тога дана je ступио на снагу новелирани Закон о управним споровима) дозволена жалба Врховном суду Југославије (ВСЈ) против одлука републичких врховних судова о предлогу за обнову управно-судског поступка ако je тај поступак окончан пре овога дана? Питане